Trouble Makin' & Heart Breakin'

2.

Jutro je. U svom razmišljanju zarobljena sam između dva sveta. Ali ni taj luksuz ne traje predugo.

Želudac mi se steže. Pokušavam da reagujem brzo, ali ne uspevam.

Noge me ne slušaju. Pokušavam da dođem do kupatila, ali mučnina postaje sve jača. Na kraju, završila sam povraćajući u hodniku.

"Sranje!" kreću mi suze na oči, a za njima novi nagon za povraćanje.

I ponovo kreće sve ispočetka. Ja na podu bez igde ikoga obećavam sebi nešto što se neće desiti.

"Neću više piti!" izgovaram tu rečenicu stoti put. Ali bezuspešno. Uvek se vraćam jedinom čoveku koji me nikada nije izdao.

Mrzim samu sebe zato što sam mu dopustila da mi uđe u život i postane verni saputnik.

Jedino u čemu je dobar jeste u odvraćanju pažnje. I godi mi to. Pa makar zaboravila sve probleme samo do jutra.

Eh, samo da to traje duže, barem da na duže vreme ne znam za ovaj svet.

Ali piće je okrutno. Taj čovek koji se krije u njemu je okrutan. Ne da mi da se oslobodim ovog sveta, da se oslobodim oronule, bedne sebe.

Već izmučena i prljava ustajem sa poda i krećem ka kupatilu da bih se umila.

Prolazeći pored dnevne sobe primetim da me Polly gleda.

"Šta hoćeš, dobro sam se provela." ubeđivala sam ga.

Naravno, nije reagovao. Shvativši da mi neće odgovoriti ušla sam u kupatilo.

Stala sam ispred lavaboa i pogledala sam se u ogledalo. Crna šminka bila je razmazana po mom umornom licu.

Stephany, zar si dopustila sebi da ovako izgledaš? I odgovor kao i svaki put. Da, jesam.

Skinula sam sa sebe prljavu odeću, umila se i ušla u kadu.

Pustila sam hladnu vodu da teče niz moje umorno telo, dok sam skidala prljavštinu sa sebe.

(...)

Sa šoljom vruće kafe ulazim u dnevni boravak. Spuštam šolju na sto i sedam na kauč.

Uzimam telefon u ruke. Pritiskam dugme za otključavanje i vidim šest poruka i tri propuštena poziva.

Kada ga otključam prvo pogledam propuštene pozive.

23:01 - Sarah
23:06 - Sarah
23:57 - Jack

Šta li je Jack hteo? Zapitam se pa otvorim poruke.

22:23 - Sarah
"Ljubavi smanji piće"

22:46 - Sarah
"Stephany, ozbiljna sam"

Dobro, ovako ne ide. Verujem da su i sledeće tri od nje. Krećem da ih brišem, ali shvatam da poslednja nije od istog pošiljaoca kao i ostale. Ulazim u poruku, ali vidim samo nepoznat broj.

00:37 - nepoznat broj
"Stephany jebao bih te sada na toj stolici. Bolje spusti tu haljinu. Inače vidimo se na zabavi, pozivnica će ti stići sutra u jedan. Budi kod kuće."

Šta koji đavo?

Proveravam sat na zidu i vidim da je 11 i 42. Znači za oko sat vremena trebalo bi da saznam ko je taj misteriozni dečko.

(...)

Sedim i gledam u sat. Čekam da otkuca jedan posle podne pa da napokon saznam ko je to. I evo još samo minut.

Ali trzam se na zvuk poruke koja mi je upravo došla. Uzimam telefon i vidim onaj isti nepoznat broj.

12:59 - nepoznat broj
"Stephany nadam se da si kod kuće. Pošto ćeš za minut ustati da otvoriš vrata i uzmeš pozivnicu."

I da zvono se oglasilo tačno u jedan. Malo sam se prepala, ali sam ipak ustala da otvorim.

Odškrinula sam vrata i videla vrlo zgodnog dečka kako stoji sa kovertom u ruci.

"Izvoli?" rekla sam mu sa pomalo drhtavim glasom.

"Ti si Stephany?" upitao me je, na šta sam ja potvrdno klimnula glavom.

"Okay, onda mislim da je ovo za tebe." pružio mi je kovertu te se uputio ka liftu.

"Čekaj, ne možeš samo tako otići, stani!" počela sam uspaničeno da govorim, ali dečko se samo okrenuo prema meni, nasmejao se, te je ušao u lift.

Pa ne možeš to da mi uradiš!

Vrata lifta su se zatvorila, te sam ja odlučila da odustanem i da se vratim u stan.

Kada sam ušla u dnevnu sobu otvorila sam kovertu i izvadila srebrni papir koji valjda treba da predstavlja pozivnicu.

Otvorila sam unutrašnjost papira i krenula da čitam tekst ispisan crnim, pisanim slovima.

"Draga Stephany,
pozivam te kao počasnog gosta na privatnu proslavu mog 26. rođendana, koja će se održati 21.05. sa početkom u 21h u mojoj kući."

Aha. I ja sada treba da odem kod nekog nepoznatog dečka, na proslavu njegovog rođendana, kao počasni gost, a ne znam ni gde živi. Pa lepo.

Podigla sam pogled ka stočiću i videla novu poruku. Stani, mogu da pogadjam ko je, dajem sebi jedan pokušaj.

"Ah, zar samo jedan?" moja podsvest se javila.

Da, nije kao da je teško pogoditi da je to sigurno nepoznat broj.

Prilazim stočiću i uzimam telefon u ruke, palim ga i na ekranu vidim ime Jack.

A? Šta sada on hoće?

Ulazim u poruku i krećem da čitam njenu sadržinu.

13:16 - Jack
"Nazivi me kada se probudiš."

Okay, ovo je čudno za koji posao mu sada trebam. Rekao je da je onaj prethodni poslednji i da me više neće mučiti.

Pa, ajde da proverimo.

Pritiskam ikonicu telefonskog imenika i ulazim u Jack'ov kontakt, a zatim biram opciju poziv.

Zvonio je par puta sve dok mi se nije javio zadihan glas sa druge strane slušalice.

"Hej Stephany, kada možeš da se vidimo?" upitao me je. "Ako možeš večeras oko sedam bilo bi super" dodao je na što sam ja počela da razmišljam.

Hmm, danas u sedam, pa nisam planirala ništa da radim, tako da može.

"Može" saopštila sam mu moje prethodno razmišljanje.

"Dogovoreno. Onda kod mene u sedam u stanu, bilo bi lepo da kupiš negde neki alkohol imam dobre vesti" prebrzo je rekao te sam ga ja jedva razumela.

"Važi. Vidimo se." bile su moje poslednje reči pre nego što mi je spustio slušalicu.

Polako sam počela da spuštam telefon na sto i da sedam na kauč kada se oglasila nova poruka.

Ušla sam u poruku i ovog puta umesto Jacka bio je prethodno očekivan nepoznat broj.

13:23 - nepoznat broj
"Dobio sam poruku da ti je stigla pozivnica, ali izostavio sam par detalja u njoj pa bi bio red da ti kažem. Pod jedan: budi spremna u 20h pošto će po tebe doći moj vozač i dovesti te malo ranije na zabavu ( čisto da me upoznaš ). Pod dva: bilo bi poželjno da obučeš dugu svečanu haljinu. I pod tri: počni sa pripremama uskoro. Vidimo se za tri dana ljubavi."

Okay? Kako on sve zna? Ništa mi nije jasno. Izgleda da ću sve to saznati za tri dana. Pa, srećno mi bilo.