Sram

2. Poglavlje

Napolju nežno tinja kiša.
Na staklu prozora se slivaju kapljice,svaka kapljuca brža od druge,podseća me na to kako sam pre morala da budem brža i bolja od svih, da bih uspela
Naslonila sam se na zid pored prožara,na sebi sam imala bolničarsku spavaćicu.

Gledam u daljinu sve dok mi se vid ne izgubi u gustoj magli.

Slike,razgovori,osećanja sve prolazi kroz moje telo i oči.Suze koje su odavno trebale da napuste svoj izvor i dalje su stojale tamo.Bez obzira koliko me boli ,ne žele da teku a to još više boli jer stoje tako zaleđene bez imalo brige kako je meni.

Moje misli su nestale kada je na vrata zakucala Nina.

"Dobro jutro, kako si?" - upitala je sa osmehom koji je veoma ličio na Lejlin.

"Dobro jutro,dobro sam,hvala na pitanju."-uzvraćam te vraćam pogled ka prozoru.

"Elena.."-zastala je na trenutak "..sad će doći FBI i šerif moje policijske stanice"-govorila je.

"Što?"-pitam i ako znam da je glupo pitanje,al' nema veze.

"Da nam ispričaš šta se desilo"-uhvatila me je za ruku te su njene zelene oči prodirale kroz moje "Da li si spremna da nam se otvoriš?"

" Jesam"-glas mi je bio snažan dok mi je telo drhtalo.

"Dobro,idem po njih"-kaže,okrene se i izađe.

Možda jesam spremna da kažem sve, ali da li su oni spremni?

Mislim da oni ne znaju kakav je svet,kakvi su ljudi.

Ako nisu, sad ce znati,sad ce videti u šta smo se pretvorili.

Vreme je da vide realnost.