Trčala sam.Nisam stajala,niti se okretala.Otkucaji moga srca su mi govorili da stanem,ali nisam mogla.Iako su me noge već počele polako da me izdaju,nisam stajala,znala sam da je tu.Ovog puta me neće poštediti,ovog puta će se drugačije završiti.Smrću,samo se nadam da to neće biti moja smrt.
Malena.
Blizu je.Opasno blizu.Toliko blizu da sam već mogla osjetiti njegov vreli dodir na mojoj hladnoj koži.
Znaš da ovako nećemo moći dovjeka.
Mogla sam ga čuti kako se smije u tami.
Trči,samo trči! Govorili su glasovi u mojoj glavi,a ja sam znala da to ništa neće riješiti.Bilo je vrijeme da se suočim sa njim,znala sam da to mogu.Sve godine skrivanja nisu pomogle,iako na neki način jesu.Nisam se samo skrivala,za sve to vrijeme naporno sam vježbala.To je faktor iznenađenja,on nikada ne bi pomisliti da ću ojačati,da ću probuditi čudovište u sebi.Došlo je vrijeme,napokon.Moram da se suočim sa njim.Sad kad napokon mogu sa saznam šta se desilo sa ljudima do kojih mi je nekad bilo stalo,da saznam kakva je bila sudbina moje porodice.
