On The Wings Of Destiny Seasone Zayn Malik

Tumor

Zayn p.o.v

Dolaazim iz hotela po neke papire zbog kojih ima Louis da me ubije ako se ne nacrtam na posao sa njima,stvarno nemogu da verujem da sam ih zaboravio,potpuno sam poludeo.

'Mama reci mu da mi vrati telefon!' odmah s vrata cujem Isabelu kako vice,neobicno je sto su mirni kad sam ja tu a Layla se stalno zali

'TAYLOR OVE SEKUNDE DA SI OSTAVIO SESTRU NA MIRU INACE NEMA DO KRAJA NEDELJE NI TELEVIZORA NI TELEFONA NI IZLAZAKA!!' cujem je kako vice 

'Zasto je ona dirala moje poruke?!' Nikad mi nece biti jasno kako je moguce da je on moj sin,pa uopste ne lici na mene,samo fizicki,nista drugo nema na mene

'Taylor!!' cujem je kako ga opominje,po glasu cujem da je nervozna

'Nece da mi vrati telefon!!' protestuje Isabela,ok sad je vreme da se ukljucim

'TAYLOR! ISABELA! U SVOJE SOBE ODMAH!!' vicem i tada primetim da Layla place,ovo dvoje odlaze u svoju sobu,primecujem da su se par puta udarili a onda su konacno otisli,dolazim do Layle koja jedva secka onaj luk koji je uvek tako spretno to radila

'Sta bilo?' gledam je u oci iz kojih liju suze

'Nisa Zayn,to je od luka' nevoljno se nasmejala,pa laze me,znam da me laze,nezno joj uzimam noz iz ruku i dovodim je do kauca u dnevnoj sobi

'Layla skoro 20 godina smo zajedno,zar stvarno mislis da te ne poznajem?' gledam je u oci iz kojih samo liju suze

'Boli me...mnogo me boli...' grli me a ja je mazim po kosi,vec sam se zabrinuo

'Sta te boli?' gledam je u oci i vidim da se drzi za donji deo stomaka dok se savija od bolova

'Vodim te u bolnicu' podizem je i ostavljam u auto a onda ulazim nazad u kucu i odlazim do spavace sobe iz fioke vadim njenu zdravstvenu knjizicu i trcim do auta 

'Tata..' okrecem se i vidim Isabelu kako stoji na vrh stepenista

'Mami nije dobro jel da?' klimam glavom

'Pobrini se samo da Taylor ne napravi glupost,zamolicu nekog da dodje do vas' trcim do auta i vidim da Layla jauce od bolova,dajem gas i idem u bolnicu.

Stajem na jedan semafor i nervozno tipkam prstima po volanu a onda cujemn mobilni

'Halo?' javljam se

Zayn dodjavola gde si? Trebaju mi ti papiri? Jesi li svestan da si mrtav covek ako dodjes bez papira?

Cujem nervoznog Harrya sa druge strane ali me nije briga,vazno je da je Layla dobro 

'Vodim Laylu u bolnicu,idi kod mene kuci pa ih uzmi i zamoli Kim ako moze da ode da pripazi na ona moja cudovista,ili ih odvedi u restoran,ili sta god samo se pobrini za njih' izgovorio sam u jednom dahu

Hocu ortak ne brini,samo neka Layla bude dobro

Prekidam vezu i uskoro se nadjem ispred bolnice,iznosim Laylu i upadam kao manijak sa njom u rukama

'BILO KOJI DOKTOR ODMAH!!' vicem i vidim nekog mladjeg doktora kako prilazi Layli i odmah je stavljaju na nosila,ja sam u cekaonici 

*

3 jebena sata cekam u ovoj cekaonici,bolje bi im bilo da su za to vreme radili nesto da njoj bude dobro inace su mrtvi.

'Gospodine Malik?' okrecem se i vidim neku bolnicarku kako mi prilazi sa nekim papirom i olovkom

'Moja majka je bila vas fan,kada je cula da ste ovde zamolila me je za autogram' pruzala mi je onaj papir i olovku,ona mene zeza zar ne? Moja zena ko zna sta joj rade tamo a ona meni autogram,samo sto sam hteo da je oteram u 3 picke materine da je ne gledam,besan sam kao ris,dosao je doktor

'Gospodine Malik?' gledam u njega nervozno,jedva disem,neznam sta se desava

'Kako je?' nisam cekao nista samo sam ga odmah pitao

'Gospodja nije dobro uopste,stabilna je,sredili smo bolove ali ono sto smo nasli nije dobro' osecam kako propadam,srce mi sve tise kuca,znojim se,tesko disem,ali ostao sam nepomican

'Sta?' bilo je sve sto sam uspeo da kazem

'Vasa zena ima tumor materice u poodmaklom stanju,mora odmah napolje' jedva mi je rekao,poceo sam da se tresem'Verovatno duze vreme trpi bolove i duze vreme nema ciklus,ali sada je krenuo da se siri na jajnike i zato sada trpela mnogo jace bolove' objasnjavao je,vracao sam film unazad i shvatio da stvarno vec oko 8 meseci nema menstruaciju,zabrinuli smo se ali znali smod a niej trudna,zasto mi pobogu nije rekla

'Vadite ga napolje!!' viknuo sam a on je klimnuo glavom. Uskro sam video kako je vode napolje sa infuzijom u vezi,maskom za kiseonik preko lica,u onoj smesnoj bolnickoj spavacici,lezi nepomicno,oni je guraju ka operacionoj sali a neka sestra gura stalak za infuciju za njom,samo da je dobro.

Izvadio sam telefon i javio njenoj majci i ocu sta se desava i kako je ona sad. Nije proslo dugo zvoni mi telefon

'Dolazimo odmah,ne odvajaj se od operacione sale' cujem Toma sa druge strane slusalice i klimam glavom 

'Uredu' spustam slusalicu i sednem na klupu ispred sale,nestrpljiv sam a onda vidim onu sestru kako me tuzno gleda,resio sam da joj potpisem taj papir,tada joj se maleni osmeh vratio na lice,nije ona nista kriva,valda me i razumela kada je videla da sam u jako losem stanju zbog zene,mozda je zato i besna. 

Uskoro vidim Taylora,Isabelu,i Layline roditelje kako ulaze

'Sta cete vas dvoe ovde?' ne zelim da budu tu u slucaju da nesto podje naopako

'Pobogu Zayn,nisu deca,imaju pravo da znaju kako im je majka' pokorila me njena majka

'Mama ce biti dobro?' pita me Isabela u suzama i ja je zagrlim,sada i ja placem,poljum je u teme za zatim i Taylora

'Bice dobro,mora da bude'  zagrlio sam ih,emocije su me savladale pa sam pustio koju suzu,nisam zeleo da placem ali kada sam video nasu decu ovako zabrinutu za majku,nisam mogao da izdrzim vise,svi oni su moj zivot,oni i njihova majka su mi sve,nema sanse da dozvolim da nam jedan tumor unisti sve

'Gospodine Malik?' cujem neku sestru i vidim doktora iza sebe

'Pocela je naglo da krvari,treba nam bas 4 donatora da joj nadoknadimo krv' rusi mi se svet ali nesmem da stanem

'Ja sam O pozituvna dacu ja' odmah sam se javio

'Ja sam joj otac,dacu i ja' krenuo je Tom zamnom

'Tata dacu i ja' cujem Taylora iza sebe,oteo mi se mali osmeh sa lica pa sam ga pustio

'Dacu i ja' cujem Armanda iza sebe,nemogu da verujem da je tu,ali nemam vremena sad da se radujem

'Idem i ja' cujem Harrya i pre nego sto sam uspeo bilo sta da kazem on je vec krenuo

*

prosao je jebeni 1 sat otkako smo dali krv,zahvalan sam im,video sam taylora kako sedi pored mene idalje imajuci vatu na onoj veni koju mu je sestra probusila da bi dao krv za majku,zagrlio sam ga a onda je dosla i Isabela i zagrlio sam i nju

'Sta bi ja da mi nije vas' vise je zvucao kao komentar

'Ne brini tata,bicemo opet jedna porodica' zagrlila me Isabela pocele su ponovo da vldaju emocije samnom

'Tata jesam li ja kriv?' Gledam u Taylora i ljubim ga u slepoocnicu

'Nisi sine,mama je bolesna vec neko vreme ali nismo znali' Ustajem i odlazim do kupatila,imam potrebu da se isplacem,a ne zelim da to moja deca vide,hocu da budem jak zbog njih,samo da Layla bude dobro,samo to zelim i nista vise

I evooo,malo da zacinim corbu pre nego sto bude kraj,ne brinite necu da ih mucim jos dugo. Nemojte da me mrzite,lysm