Roommates {Harry Styles}

Chapter 2

Amy's POV

Pocinjalo je da bude mracno napolju,dok je vreme prolazilo brzo. Harry i ja smo sedeli jedno pored drugog,na kauču. TV je bio upaljen,ali mi nismo obraćali pažnju na to , već smo bili zauzeti sa smišljanjem pravila ,koja ćemo naravno morati da pratimo.

Ako ćemo već da živimo zajedno i budemo cimeri to znači da ima nekih granica koje ne smemo da prelazimo. Pravila koja važe za oboje i koja ne smeju da se prekrše.

Čitav dan Harry me je nervirao. Ovo je prvi dan da živimo zajedno,a uopšte ne možemo da se složimo. Jednostavno poželim da imam drugog cimera.Ili dani kada sam živela sama ,ali sada je kasno za to. Za njega je bilo zanimljivo to što mi dosađuje,i to ga je zabavljalo. Ali u mom slucaju želela sam samo da odem odavde,od njega. 

"Okey,za sada imam 6 pravila." Ja rekoh prolazeci prstima kroz moju gustu kafenu kosu.

"Uhh mrzim taj broj." Reče Harry uzdišući.

"Izgleda li kao da me to interesuje?" Odgovaram mu sarkastično.

"Tako si zla!" Rekao je on kotrljajući oči,dureći se kao dete. Dovraga ,ovakav je čitav dan. Ponaša se kao dete,i to me izluđuje.

"Osećam se kao da živim sa detetom."  Gledam ga kako podiže šolju sa stola i uzima gutljaj. Zagledala sam se u njegove usne,kojima sam oduvek pokušavala da odolim,i nastavljam. "Pravilo broj 1,kucaj pre nego što uđeš,"

"Ooh zato što se ti možda presvlačiš." On se osmehnuo flertujući. "Moram da razmislim  povodom toga." 

"Prekini da se osmehuješ i začepi. Oboje moramo da pratimo ova prokleta pravila,jasno?" Rekla sam ljutito. On je klimnuo glavom kotrljaući očima ,ponovo. "Pravilo broj 2 , ne pravi nered i ne lomi ništa,ili ćeš ti da ga čistiš."

"Šta god!" Mrzim kada je apartman u neredu,a znajući njega napraviće neki haos.

"Pravilo broj 3 , ne iraj moje stvari i ne ulazi u moju sobu kada nisam tu." 

"Da li ti je neko rekao da sam tro-godišnje dete? Mislim,ja ne pravim haos. Harry odgovori i ja podigoh obrvu. Pogledao je dolje ,njegove ruke, i uzdahnuo je.  Ovo je bio prvi put za mene da sam se zakikotala ili uopšte nasmejala odkad živim sa njim. (A/N Puni dan )

"Pravilo broj 4 ,ako izgubiš svoj ključ ,to nije moja stvar i ne zanima me -"

"Heej ,to nije fer!" Harry je povikao sa malim kezom na licu.

"Kao što rekoh,ne zanima me." Zlobno se osmehnuh.

"Ti si pakosna." 

"Samo zapamti,neću ti otvoriti vrata." Mislila sam svaku reč koju sam rekla. Bilo mi je drago zbog vog pravila . jer je to bila šansa za njega da ode,i da se ne vrati. Otarasila bih ga se. 

"Ima li još nešto što treba da znam?" Harry dobacuje sarkastično,ja sam klimnula glavom,odgovarajući na njegovo pitanje.

"Najvažnije,pravilo broj 5, nema šetanja po stanu samo u boksericama-"

"Oh,pa ti želiš da budem bez odeć-"

"Ili bez odeće." Prekinula sam ga ,što je njega načinilo da se namršti. Stvarno mrzim kada me prekida.

"Nisi pustio da završim."

"Stvarno nisi zabavna Amy." Ustala sam i odlučila sam da odem u moju sobu,umalo zaboravljajući pravilo broj 6. "Ali to je zanimljiva stvar. Jutros je izgledalo kao da si uživala u odmeravanju. I to si me odmeravala vrlo pažljivo." Stala sam na mestu i okrenula sam se.

"Oprosti?" 

"Čula si me ,Amy." Krenula sam koji korak napred ka njemu i otvorila sam usta da kažem nešto,ali ništa nije izašlo. (A/N Kao riba xD) On je ustao i približio mi se tako da je njegovo lice bile odvojeno od mog koji centimetar. Mogla sam da čujem kako diše. 

"Zašto me mrziš toliko?" 

"Oboje znamo šta si uradio." Brzo sam mu odgovorila i krenula sam put svoje sobe opet. Kada sam otvorila vrata,stala sam i okrenula sam se put njega. Samo se pravio nevin i ja sam to znala. "Oh,i takodje,zgasi TV." Sarkastično sam mu se nasmejala i zalupila sam vrata.

Ostavila sam ga u dnevnoj sobi. Samog i bez teksta nadam se.

Želim da makar oseća krivicu.