Očeva tajna

San(1)

,,Čuješ li me?Posebna si!Ti imaš tu moć!Dođi!Neboj se!Neću ti ništa!Priđi bliže!" Ponovno sanjam isti san.I svaku noć sanjam svog oca,kako sjedi na kraljevoj stolici u dvorcu i uživa.Zašto?Da vam kažem iskreno,ne znam.Moj otac je preminuo s 35 godina.Još čak i ne znam od čega!Nitko ne zna,zapravo.Jedino što se sjećam njegovih riječi na samrti:,,Sve češ saznati sa 16 godina.Ne brini." Sada je 21.12.2015. godine.1.2. slavim svoj 16. rođendan.Baš me zanima što će se dogoditi.Nestrpljiva sam već tih 4-5 godina...Izlazim iz sobe i krećem u kuhinju na doručak.Tek sada se sjetim da nisam pogledala na sat.Zidni sat otkucava 12:00 sati.Znači,vrijeme je za ručak!Na brzinu se oblačim u neki stari blijedi duks i crnu debelu trenirku.Sigurno se pitate kako ne idem u školu.E pa,ja iman privatnog učitelja koji mi dolazi svaki treći dan,jer mi se neda ovako u školu.Tako da,svaki 3. dan je meni sasvim dovoljno jer brzo pamtim.A i profesor je odličan.I nije skupo.Da se vratimo na "ručkodoručak"...Mama je napravila fine palačinke!Naravno,namazala sam nutellu na njih i-pojela ih 5...Otišla sam nazad na kat u svoju sobu.Razmišljala sam o ocu...Opet onaj glas:,,Dođi,neboj se.Znam,nemaš put,ali saznat češ ga,uskoro...A zasnat češ i tko sam ja,no samo ako dođeš tamo.Ja ću ti već javiti gdje se nalazi to 'tamo'.I samo,nemoj zaboraviti,posebna si.Imaš ono što čak ja nemam.Ali bez mene nikada nećeš otkriti razlog zašto." Sada sam se zabrinula.Hajde više taj prokleti 1.2.!