Put kroz Trnje

II

Rođen sam u maju, sada već davne 1983. godine. Samo 3 godine od smrti Josipa Broza Tita. Najvećeg sina Jugoslavije. Kraj u kome sam odrastao ne može se pohvaliti nekom lepotom. U njemu je vladalo sivilo. Činile su ga zgrade, sa jedne strane i male kuće, sa druge. Između njih nalazio se jako uzan prolaz. Toliko uzan da dva automobila nisu mogla da se mimoiđu. Bio je zemljani, i uvek je pravio probleme stanarima kada pada kiša. Za vreme letnjeg raspusta tu smo igrali fudbal. Krečom bi obeležili centar i linije oko šesnaesterca. Veliko kamenje, nepravilnog oblika, zamenjivalo nam je čelične stative. Pošto nas je bilo malo, uvek bi muku mučili oko pravljenja ekipa. Najčešće smo morali da zovemo nekog da nam se pridruži iz susednog naselja. Sećam se da smo jednom igrali fudbal i sa psom, koji je samo trčao za loptom, ne mareći za koji tim igra. Bio je mešanac i miljenik svakog ko je živeo u našem naselju. Još kao štene, došao je u naš kraj. Sav mršav i iznemogao. Danas je ogroman. Jede više puta dnevno i ceo dan prespava u debelom hladu. Noću zna da bude dosta aktivan i jedini zadatak mu je da čuva naše naselje. Osim nas 5-6 klinaca, u naselju je bilo mnogo više odraslih. A ti odrasli se mogu podeliti u dve grupe. Prvu bi činili ljudi koji su bili zaposleni i penzioneri. Ljudi koji u životu mrava ne bi zgazili. A u drugu bih svrstao sitne lopove, kriminalce i kockare. Oni su činili mali procenat stanara našeg naselja. Mi smo ih stalno zaobilazili, jer su uvek imali problema sa organima reda. Policija im je često provaljivala u stanove. I nikad ništa ne bi pronašli. Bili su lukavi što se tiče toga. Kako bi im napakostili, policija je nekada poturala neke ilegalne stvari u njihove stanove i optuživala ih za posedovanje istih. Međutim, posle mesec dana, oni bi se vratili svojim kućama. Često su bežali iz kaznenih ustanova. Sećam se jedne priče, koju nam je pričao Šiljak o bekstvu iz zatvora. Pričao nam je da je metalnom kašikom nedeljama krunio zid da bi napravio rupu za bekstvo. Kada je to završio tek tu kreće akcija. Izašavši u dvorište zatvora, morao je da beži od čuvara i pasa, koje su organi reda posedovali. Čuvarima bi lako pobegao, jer je bio šampion Jugoslavije u trčanju na 400 metara. Veliki problem je bio kako se otarasiti pasa. Meso koje bi mu servirali za ručak, znao je da sakrije u džep i to kasnije upotrebi kako bi otkačio pse koji su jurili za njim, kao za plišanim zecom na prestižnim trkama pasa. Tačno je znao kojom putanjom da se kreće, jer su mu prijatelji koji su bili na slobodi, objasnili u koje će vreme i na kom mestu napraviti rupu u čeličnoj žici. Ti prijatelji su mu bili nekakvi dužnici. Kako on tvrdi i on je činio slične stvari za njih. Ponosno nam je govorio kako ne postoji ni jedan zatvor u državi iz kog on ne bi uspeo da pobegne. Bio je nizak i mršav. Ali mnogo žilav tip. Umeo je svuda da se provuče, ali i popenje, kada je bilo potrebe. U mladosti je trenirao atletiku. Bio je šampion bivše Juge. Roditelji su mu rano umrli i bio je prepušten samom sebi. Ušavši u loše društvo postao je danas to što jeste. Sitan lopov. Koji od lopovluka nije uspeo da napravi neku veću količinu novca. Sa nama je voleo da se druži i baš je uživao provodeći vreme u našem društvu. Možda zato što je morao brzo da odraste, ostavši prerano bez roditelja. Nadimak je dobio još u srednjoj školi, jer je nosio nekoliko šiljatih minđuša na levom uvetu. Nije se ženio. Mada nikad nisam ni video da je nekada imao neku devojku. Osim njega bilo je još opasnih likova u našem kraju. Međutim sa njima nismo provodili mnogo vremena. Voleli smo da ih prisluškujemo kada se sastanu da pričaju o svojim doživljajima. Mi klinci bi istog trenutka ostavili sve što smo do tad radili i pretvarali se u kipove. Čini mi se da bi tako nemi i nepomični ostajali po nekoliko sati. Slušavši njihove priče ostajali smo bez teksta. Ispada da je Džejms Bond za njih bio mala beba što se tiče snalažljivosti. Zasigurno znam da su jedni druge lagali. Jer ipak takvom sloju ljudi laž dođe kao hrana. A najgore od svega je što oni duboko veruju u svoje priče.