Sedim sada u kutku mog malog sobicka, slusam zvuk zapanjujuce tisine, suza klizi niz obraz, a oci se skupljaju kako bi ublazile bol koji se polako siri celim telom... Obuhvata me neka jeza. Niz telo jure zmarci. U mislima se pojavljuje sve ono sto sam sama sebi obecala da cu zaboraviti, sve one slike koje sam zelela da zauvek izbrisem iz secanja. Te slike iz proslosti. Slike koje su me ubile, reci koje su me najvise bolele, pokreti koji su me najvise povredili, sve se to odnekuda pojavilo. Kao da me nesto prisiljava na tu bol. Slomljena sam, ne mogu vise nista da podnesem. Odupirem se toj sili, ali uprkos mojim snazim udarcima i zelji, ne uspevam da izadjem iz te mracne sobe. Da, pravi opis za moj zivot. Mracna soba, puna paucine i slika koje na prvi pogled ne deluju tako strasno, ali, sve ce vam biti jasno u dve reci... propala ljubav... neuzvracena. Kako god zelite, meni je svejedno. Ne postoje prave reci koje mogu da opisu sve sto sam ja osetila. Tako snazne emocije, a opet ne znate koja je jaca. Ljubav ili mrznja, sreca ili tuga, suze ili smeh!? Kada vam zivot da toliko malo izbora, a tako velike odluke, tesko je. Kada vas stavi u situaciju da birate izmedju zivota i smrti, sta bi ste pre izabrali!? Da zivite jos sto godina u patnji i bolu, ili da umrete, ali da vise nikada ne zaplacete, nikada!? Nekuda morate otici. Putem posutim trnjem sa titulom coveka na kraju, ili putem koji je mnogo kraci, bezbolniji, a na njegovom kraju se nalazi titula gubitnika... zelela sam treci put, drugu sansu ili bar osobu sa kojom cu moci da predjem taj trnoviti put... a sada se secam svega. Pojavio se poput cunamija. Neocekivan, brz, pokoran, najjaci... unistio je sve u meni, citav moj zivot...
YOU ARE READING
Susret
Romance-'Znas, nekada osobe zavole, zaborave na sve i oproste svaku glupost. Nekada osobe poveruju i u ono za sta znaju da je laz, urade mnoge stvari ne razmisljajuci o posledicama, naprave velike greske i uvuku se u velike probleme da bi iz tih istih izva...
