A on je voleo suncokrete. Ne zbog njih samih, već zbog toga što bi ga podsetili na njenu zlatnu kosu.
A onda bi se setio tog davnog leta i polja žutih suncokreta. Setio bi se njega i nje. Dana kada se sve promenilo.
Tada su se voleli. Sada...ona je negde daleko.
Često bi kupio buket i postavio ga na klavir. Svirao bi i gledao u cveće. Svirao bi njoj.
Ali ono što nije znao...i ona je kupovala buket. I ona se prisećala njih. I ona bi dala sve da može još jednom da ga vidi.
To je bilo nemoguće, jer ona je bila na nebu. On je bio na zemlji.
VOUS LISEZ
Priče od par reči
NouvellesIspričaću ti priču...bez početka i bez kraja. Da li delo od par reči može da ostavi utisak na tebe? *Depresivno protiv volje.* #1 Short Story [17.11.2015]