Zarobljeni u Istom snu

2. Deo

Starac...

Čim smo legli zaspali smo,ali onda...počela sam da...
,,Sanjala,, sam visoke planine,potok bistre,plave vode,mirisljave i šarene livade pune malih insekta koji su je krasili,veliki sivi zamak,male i slatke životinje,Teu i Toda...
Sta? Sanjala sam Teu i Toda?! Izgledali su zaprepašćeno...kao da su i oni ,,sanjali,, isti san kao i ja...kao da smo bili u istom snu... Ništa mi nije jasno!!!
Pomalo zbunjeno sam im prišla i upitala ih
- Šta radite ovde?
- Mi!? Sta ti radiš ovde? Oboje su me upitali,zastrašujućim glasom...
- Pa mislila sam da sanjam,ali očito ne sanjam,jer...
- Naravno da ne sanjate stranci nasi!! Reče nam neki starac pomalo čudnog izgleda...
Izgledao je kao da je star već 200 godina. Imao je potpuno sedu ali dugu kosu koja se spajala sa sedom bradom. U ruci je držao dugačak štap. Imao je prljave i stare cipele. Iako je bio star imao je dobar sluh i vid. Oči su mu imale čudnu boju nalik boji biste vode. Imao je veliki osmeh na licu...kao da je srećan sto nas vidi. Imao je lepu i čistu odeću koja je bila napravljena od zlatnog konca. Na glavi mu je bila kapa,nalik šubari i na ledjima zeleni ogrtač,koji mu se vukao po podu :-)
- Vi ste znači naši spasioci...pih pa i niste mnogo lepi. Progundjao je starac.
- Ej,pazi sta pričaš. Uzvratila mu je besno Tea,koja je veoma pazila na svoj izgled.
- Ma,pusti ga,idemo mi ka onom malom,mirnom selu. Rekla sam uperivši prst ka nekom selu koje mi se baš činilo simpatično.
- NE!! Uzviknuo je starac...
Svi smo ga na trenutak pogledali,ali smo ubrzo opet skrenuli pogled ka selu. Krenuli smo zanemarujući starčeve reči.
Išli smo polako razgledajući pejzaž oko nas. Bilo je divno. Ptice su pevale,potok je žuboreo,cveće je mirisalo, leptirići su nam leteli iznad glava, Sunce nam se smešilo...
Kao u bajci...Prelepo!
Dok smo pešacili najveću pažnju nam je privukao mali grm crvenih ruža. Divno su mirisale!! Bile su jako primamljive pa sam morala da im priđem,a kada sam im prišla morala sam jednu i ubrati. Ubrala sam je ali onda me je uboo trn te otrovne ruže.
- Aaa!!! Završava sam...