Kako biti izbačen iz škole

Ovo je kraj,Česka

-Zašto...-uzdahnula je kad su direktorka i ovaj tupavi inspektor izašli na par trenutaka,što je veoma čudno s obzirom da sam ja sad krimos-Zašto si to uradio?

Začudo,bila je neverovatno mirna,kao da se ama baš ništa ne dešava.Iskreno,ja sam očekivao da će da plače i da histeriše i da vrišti,ali ona samo ćuti i hladno me gleda.

-Zato što ti nisi kriva.-odgovorio sam isto kao i ona,hladno i staloženo.

-Nisi ni ti.-počinje da me nervira polako sa tim stavom-Ne možeš da ae ti žrtvuješ za mene.

-Da te pitam nešto...-postajem malo iznerviran-Da li ti zaista želiš da ostaneš u zatvoru ko zna koliko,d potpuno uništiš svoj život,da ti ceo život bud uništen samo zato što si tvrdoglava kao mazga?!

-Nije fer i da tebi bude uništen život zbog toga.-ona i dalje tera po svom.

-Česka,daj ućuti više!-viknuo sam besno-Ja sam kriv,ti nisi,sad odjebi više i kraj priče!

Odjednom je ustala i približila mi se,dok su joj kolena blago podrhtavala.Trudio sam se da je ne gledam u oči jer prosto nisam mogao.Tada sam osetio kako me jako grli i kako suze polako klize niz njene obraze.

-Hvala ti.-tiho je rekla uz par jecaja a onda se udaljila od mene-Ali ne trebaš da sam sebe ugrožavaš zbog mene.

-Hah,opet ti...Rekao sam,nema veze!-možda jesam malo grub,ali šta da radim kad je nedokazana-Česka,ti imaš budućnost,moraš da postaneš slavna spisateljica,da završiš prokleti fakultet,da imaš decu,dobrog muža,da kupiš sebi kabriolet...Tako te stvari.

-A šta ću da radim kad znam da se tebi desilo nešto loše zbog mene?!-sad je već uveliko plakala.

-Opet ne kapiraš...-uzdahnuo sam i malko odvratio pogled jer nisam mogao da je gledam kad plače-Čes,ja i nemam neku budućnost.Mislim,da me moji nisu naterali,nikaf ne bih ni završio srednju,a kamoli fakultet.Ceo život ću da trošim pare od mojih matoraca i plaća ću alimentacije na pet različitih računa jer neću da pazim puno na nekoliko žurki i to će da bude moj život samo jer sam glupi idiot koji je pomislio da može nešto da promeni...-sve sam pričao u jednom dahu kad me je prekinula.

-Ne,ti nisi idiot,nego jedna divna osoba koja hoće da uništi svoj život da bi mene spasila,a ja to neću da dozvolim.-tiho,ali sa dosta inata je rekla-Za početak,kako ti je sve ovo palo na pamet?

-Nije meni.-blago sam se nasmejao,ali ne od sreće-Jedan lik mi je to predložio dok sam bio napolju,izgleda da ima iskustva sa ovakvim stvarima...

-Čekaj malo!-prekinula me je blago iznervirana-Objasnimi nešto...Sve ovo si uradio na predlog jednog neznanca?!

-Ovaj...Moglo bi se reći,ali moraš priznati da je genijalno!

-Da li znaš kako se taj dečko makar zove?!

-Rekao mi je,samo da se setim...-počešao sam se po glavi-Le....L...Leon!E,da,Leon!Onako ima čupavu crnu kosu,crne oči,nosi crnu kožnu jaknu,puši ko Turčin...Cigare,mislim.

-Molim?!-pitala me je iznenađeno.

-Šta moliš?

-Jel ti znaš ko je to?!-beznadežno je pitala hvatajući se za glavu.

-Ovaj...Ne?-ovo je više zvučalo kao pitanje.

-Danijele,to je jedan od Dejmonovih najboljih drugova!

-Molim?!-e sad ću ozbiljno da se onesvestim...

Koji sam ja idiot...

Chesca's pov