My Life❄

Mexico City

15.06.2009.

Došao je i taj dan, mama, tata i ja krećemo u Meksiko. Jeeej! Znam, na početku i nisam bila toliko zadovoljna što tamo idemo, ali kada sam sa svojim roditeljima konsultovala i kada smo odlučili da se odselimo tamo, toliko sam bila uzbuđena da sam jedva čekala da se škola završi i da dođe taj savšeni jun. Hmm, sanjala sam o tome da odem u Meksiko, a ko bi rekao da ću sada tamo živeti. Pošto sam 2006. I 2008. godine išla za Rusiju, znala sam kako je to leteti avionom, tako da se toga nisam nimalo plašila, ali sam bila veoma uzbuđena.
Dan pre toga, drugarice, ispravka - najbolje drugarice, priredile su mi oproštajnu žurku. Bilo je super. Zabavljale smo se i to je bio moj zadnji 'susret' sa Beogradom - Beogradom noću - a tad je ovaj grad najlepši.
Ok. Da se vratim na ovaj datum - 15.06. - ahh, taj osećaj kada se selite u drugi grad stvarno ne mogu da opišem. Hah, mislim da sam ja jedina osoba koja se veoma raduje selidbi.
Jeste meni bilo žao što se rastajem od drugarica, baka i deke (dve babe i jednog dede), ali šta ću kad moram da idem.
I takoo, došlo je vreme da se krene, 10h - avion poleće.
Na moje iznenađenje, avion je poleteo tačno u 10h.
Posle pola sata, ja sam zaspala. Hah, inače se putuje 15 sati i 30 minuta preko Pariza.
Sve u svemu, stigli smo u dva sata noću.
Dočekao nas je prijatelj mojih roditelja koji je takođe dobio unapređenje tri godine pre mog tate i mame.
Eh, da, nisam spomenula pakovanje.. Pa to je bilo strašno, moja mama je toliko napeta kada se pakujemo da je to van svake granice. Žena je 'ladno pravila spiskove i lepila ih po frižderu, zidovima, ogledalima.. Dobro da nije neki spisak i u kupatilu zalepila, haha.
I da se vratim na Meksiko.
Grad je prelep. Bilo je vruće, iako je bila noć. Bilo je i dosta ljudi na ulici, što me nimalo nije čudilo. Bila sam oduševljena noćnim izgledom grada.
Još pola sata smo se vozili do naše kuće koja je ostvarenje mojih snova. Bila je jednospratna, ali imala je veliko dvorište i u njemu mnogo drveća i sto, stolice i nadstrešicu na sred dvorišta. Kuće su se razlikovale, svaka je imala neku svoju draž.
Unutra, u kući, iz hodnika, vrata levo vodila su ka dnevnoj sobi, a u okviru te dnevne sobe nalazila se kuhinja, zatim iz hodnika dvoja vrata desno, bile su spavaća i dečija - moja - soba, a vrata u pravcu ulaznih vtata bilo je kupatilo.
Iskreno, ne mogu sada da opisujem kako sve to izgleda, verovatno u nekom drugom delu cu vise o izgledu tih soba.
I, da, taj prijatelj od mojih roditelja ima sina, koji je moje godište i ćerku koja je mlađa od nas godinu dana. Juhuu, barem imam društvoo.

Hejjj amigoss haha, evo novog dela koji je malo dosadan jer nema konverzacije i jako mi je bilo dosadno pa sam počela da pišem i kad sam skontala da ima mnogo toga onda sam ostavila za neki drugi deo..
'Vidimo se' sad moram da idem da se nadjem sa društvom. Ćao!! I hvaala što čitatee.  ❤❄