Otisla sam na da otvorim vrata i na vratima se nalazio Leon.
"Ko je?"-upitala je mama,sedeci u dnevnoj sobi
"Drug"
"Pa,pozovi ga unutra da ga upoznamo"
"Mama,drugi put,idemo sad u setnju"
"U redu. Ponesite kisobrane da ne pokisnete i lepo se provedite"
"U redu mama,otisli smo"
Krenula sam da uzmem kisobran,ali me je Leon-ova ruka zaustavila
"Ne trebas uzimati,imamo moj,sasvim nam je dovoljan,zar ne?"
"U redu.."-izasla sam i zatvorila vrata,a zatim ga poljubila
"Idemo?"-upitao me je
"Idemo"-odgovorila sam mu
Izasli smo na ulicu i isli polako pesice.
"Gde me vodis?"-upitala sam ga
"Rekao sam da je to iznenadjenje"
"Ali.."
"Nema,ali...rekao sam da je iznenadjenje i bice iznenadjenje. Ne volim da krsim obecanja"
"U redu..."-zagrlila sam i ga,kao i on mene i tako smo dalje setali.
Pocela je kisa da pada,pa je otvorio kisobran i drzao ga,jer je visi od mene.
Ubrzo smo stigli ispred velike zgrade.
"Reci mi da lift radi"-rekla sam mu cim smo bili na ulazu
"Haahhaha...videcemo"
Na moju nesrecu je pisalo "Lift ne radi"
"Na koji sprat me vodis?"
"Vodim te na krov"
"A ne ne,ja tamo ne idem"
Podigao me je u narucje i nosio ko mladu. U pocetku sam se uplasila jer nisam znala sta radi,ali kasnije je bilo ok.
Par puta sam mu rekla da me spusti,jer sam teska,ali nije zeleo.
(...)
Konacno smo stigli na krov.
Pre izlaza na tu veliku povrsinu,Leon mi je stavio povez na oci i rekao da sacekam malo.
Otisao je negde,ali se ubrzo vratio.
"Otvori kisobran,pada kisa i drzi me da ne padnem!"-zapovedala sam mu
"Ne pada kisa,sad sam isao da proverim. Ne boj se,drzim te,nemas gde pasti"
"Koliko jos?"
"Ajde jos malo,pa ti skidam povez"
Stvarno je tako bilo,nismo jos dugo setali i skinuo mi je povez.
Prizor je bio prelep. Ne znam kako da vam opisem.
Odavde se sve vidi. Sve je prelepo. Na krovu ove zgrade se nalazi ljuljaska i jedna klupica.
Ovo je verovatno za parove,poput Leona i mene.
Zao mi je samo sto nismo dosli uvece,da gledamo zalazak Sunca,ali nema veze.
Leon je seo na ljuljasku,a ja sam na klupicu,nekako mi je sigurnije.
Jeste da je ogradjeno okolo,da neko ne padne,ali ja sam previse tvrdoglava.
"Natali,dodji ovde"-potapsao mi je mesto pored njega
"Bojim se"
"Cega se bojis? Mene?"
"Ne,nego bojim se da kada se budemo ljuljali,to ne pukne"
"Pa ne moramo se ljuljati,ako neces i ako te to plasi"
"U redu"
Polako sam sela pored njega i navalila svoju glavu na njegovo rame,a on me je zagrlio.
"Znas,ovo je moje omiljeno mesto,ovde sam dolazio kao mali"
"Prelepo je"
"Kao i ti"
Okrenula sam se ka njemu,a on me je poljubio,a ja sam mu uzvracala svaki poljubac.
Ovo mi je definitivno najlepsi dan u mom zivotu.
Otkad je on usao u moj zivot,promenio ga je.
Ucinio me je ponosnom sto ga imam,sto imam najlepseg decka na planeti.
------------------------------------------------------
Ako vam se svideo ovaj nastavak ostavite vote,a ako je na vas ostavio neki utisak,ostavite i vi komentar.
Hvala svima koji citaju moju pricu
Izvinite na greskama
