Part 5

79 8 0
                                    

"O cemu ste pricale?"-upitao nas je Liam
"Ni o cemu sto bi te trebalo da zanima"-rekla je Helena,a ostali su se nasmejali.

Dok smo jeli,sve vreme sam gledala u Leona u njegove plave oci i prelepu kosicu.

Kada smo izasli iz Meka,kisa je prestala da pada.Otisli smo do parka koji se nalazio u blizini i seli na obliznju klupu.Posmatrala sam svu tu prirodu koja se nalazila na toliko maloj povrsini i njegove oci,plave kao nebo.

Pored klupe i njegovih lepih ociju u parku se nalazilo mnostvo drveca i zelenila koji su taj park cinili prelepim.

Kada padne noc upale se svetiljke i onaj mrak se pretvori u svetlo.

Leon's P.O.V

Gledao sam zamisljenu Natali i njene crne oci i razmisljao,kako je prelepa.
Jedan pramen njene crne kose padao je preko njenog neznog lica,polako sam ga sklonio,uhvatio je za obraze,okrenuo je prema sebi i nezno poljubio.
Usne su joj bile kao med slatke.

"Natali,svidjas mi od prvog puta kad sam te sreo."-rekao sam joj

"Leone nikad mi niko nije rekao takve reci kao sto si ti sad."-rekla je

"Da li bi zelela da budes moja devojka?"-upitao sam je sa osmehom na licu,a ona je ostala zaledjena.

"Hoces ili neces?"-ponovno sam je upitao

"Da,hocu,bicu tvoja lepsa polovina."

Poljubio sam je,ljubili smo se dugo,a Liam i Helena sa cudjenjem gledali.

"Oho bro! Sta to bi?"-pitao me je Liam

Opet sam je poljubio i rekao:"Mislim da vam je sada jasno! Ona je samo moja!",a oni su nam cestitali

"A sta je sa vama?"-pitao sam ga,a oni su se poljubili i sve nam je bilo jasno

(...)

Pala je noc.Istusirala sam se obavila vecernju higijenu,otisla u svoju sobu u kojoj je mali deo bio osvetljen mesecinom.

Otisla sam do prozora sa kojeg se videlo celo nebo,sve zvezde koje su bile sjajne,ali samo jedna je bila malo vise od sjajnija od njih.Mesec je bio pun i obasjavao celo nase dvoriste.

Sela sam pored prozora i zamisljeno gledala u daljinu.
Razmisljala sam o celom danasnjem danu,o Leonu, o meni takoreci o celom danasnjem danu.

U svom tom razmisljanju me je prekinuo sat koji je odzvonio ponoc.

Ustala sam sa poda i legla u svoj topli krevet i ubrzo zaspala.

*Jutro*

Probudila sam se u 11h i naglo ustala sa kreveta,te se brzo spremila za skolu i uzevsi torbu sjurila niz stepenice,ali me mama zaustavila

"Lepotice gde si ti to krenula?"-pitala me je razrogacenic

"Pa u skolu mama,gde su drugde?"-odgovorila sam je

"Dete drago pa subota je"-rekla je te se nasmejala,a ja sam sva ljuta odjurila u sobu.

Kada sam usla u sobu skinula sam torbu sa ramena i tada mi je zazvonio telefon,nepoznat broj.

Javila sam se i cula muski glas sa druge strane slusalice.

"Halo?!-rekla sam
"Halo?!"-odgovorio je
"Ko si ti?"-upitala sam uplaseno
"Ko bi drugi bio?"-odgovorio je
"Ko si tii??11"
"Tvoj dragi Leon"
"Odakle ti moj broj?"
"Dala mi Helena. Zar ti nije drago da me cujes?"
"Naravno da jeste,ali si me uplasio"
"Hoces sa mnom u setnju,imam iznenadjenje?"
"Mozeee,u koliko?"
"Spremi se,dolazim za 15 minuta. Ljubim te."-rekao je i spustio slusalicu

Ostavila sam telefon na nocni ormaric i krenula sa spremanjem.

Obukla sam sivu nike trenerku,belu nike majicu dugih rukava odgore sivu nike trenerku,bele plitke starke i stavila e'eliner,malo pudera,maskare i naparfemisala sam se i taman sto sam uzela telefon cula sam zvono na vratima.

___________________________________

Nadam se da vam se svidja
Izvinite na greskama.
Vote+com...mnogo mi znaci
Volim vas <3 <3 <3 <3333

Svakoj sreći,presudi neko trećiDonde viven las historias. Descúbrelo ahora