Nepozvani čuvar

Uvod

- Žao nam je, znamo koliko ti je značila. Ništa ne brini, uskoro ćeš proći kroz čišćenje i istog trena zaboraviti sve - iskreno su saosećali sa njegovom boli.

Samo što on nije želeo da zaboravi. Nije želeo da zaboravi na smrtnicu koju je toliko voleo.

Zbog tolike ljubavi i tolike tuge, uradio je nešto što je bilo nečuveno - uspeo je da sačuva sećanja iz 253. života. Uspeo je da sačuva Leenu, ali samo u glavi i srcu, jer ona je bila mrtva. Po prvi put je omanuo i prerano izgubio svoju štićenicu i jedino stvorenje zbog koje je ikada osetio nešto.

*

Anđeli čuvari su bili jedini kojima je bilo dozvoljeno da stupaju u emotivne veze sa ljudima. Bilo im je dozvoljeno baš zbog toga da bi mogli da obavljaju svoj posao što je bolje moglo.

Bili su tu da štite čista srca, da ih vode kroz život i isprate ih kada otkuca njihov poslednji čas.

Uzimali su one oblike i osobine za koje su znali da će privući svoje štićenike, što znači da među anđelima nije postojao pol.

Po prirodi su bili dobri, nežni, osetljivi i pametni, ali to je bilo ono što je bilo usađeno u njima kada su stvoreni.

Ipak, sva osećanje koja su osećali sa ljudima, bila su tako strana, opijajuća, pa iz tog razloga nije svako mogao da postane anđeo čuvar. Samo posebni, najjači, dobijali bi priliku da isprobaju ovaj poziv.

Bila su to najemotivnija bića, zbog čega su u početku mnogi ubijali sebe kada bi im štićenik preminuo. Tada je uneto pravilo o 'čišćenju' odnosno brisanju svih sećanja o prethodnom životu.

Mnogi anđeoski životi su spaseni na takav način, a i samim čuvarima je bilo lakše da se posvete novim štićenicima, s obzirom da nisu imali sećanja na prethodne.

Nikada se nije desilo da anđeo uspe da se odupre čišćenju. Walker jeste.

Baš to tu je jedan od razloga zašto je ova priča posebna.