Porodicna Tajna

Kisovita noc u New Yorku

*Poglavlje 1.*

,,Melissa,pozuri,izvedi sestru napolje,ja i tata idemo za tobom."

Rafaella je bila u nesvesti,tesko je disala zbog velike kolicine dima u plucima.

Bila sam blizu izlaznih vrata,kada je jedna greda pala i poprecila mi put.

Suze su mi kvasile obraze,celo telo mi je podrhtavalo...

Ispred mene se pojavila jedna zena,duge sede kose,bila je pogurena sa stapom u desnoj ruci,a levom rukom je pokazala na Rafaellu koja je gotovo ostala bez kiseonika. Starica je ponovo pogledala u mene iz nje je dopirao glas koji je odzvanjao poput grmljavine.

,,Ne izbegavajte sudbinu.."

Pocela san da se gusim i zavrsila sam na podu pored Rafaelle.

,,Madison,duso,budi se...''

Probudila sam se i zagrlila mamu,obrazi su mi bili mokri.

Da li sam to ponovo plakala u snu.

,,Melissa da li su to ponovo bili kosmari o pozaru?"

Blago sam klimnula glavom i obrisala obraze.

,,Nemoj se plasiti sve je uredu,ja sam tu."

Mama je zelela je da ostane pored mene dok ne zaspim.

Nije bilo sanse zaspati posle onakvog kosmara.
Pravila sam se da spavam i moja mala prevara je uspela.

Mama je nezno ustala sa kreveta i poljubila me u celo.

,,Laku noc,Melissa."

Prosaputala je i izasla iz sobe.
Cula sam njen i tatin razgivor.

,,Da li kosmari ponovo muce Melissu? "

Zacula sam tatin dubok glas.

,,Da dragi,izgleda da je ovoga puta bilo najgore,vristala je i nije dugo mogla da se probudi."

Cula sam ogromnu zabrinutos u maminom glasu.

,,To nije dobar znak.."

Cula sam da se koraci udaljavaju od moje sobe,a na kraju su nestali,sve je bilo tiho.

Mogla sam da cujem zvonjavu tisine ,da osetim njen miris. Uspevala je da mi se uvuce pod kozu. Cela sam zadrhatala.

Sela sam pored prozora u sobi.

Kisa je padala i male, sitne kapi su se slivale niz prozor.

Kao da su jurile jedna drugu i srljale u propast,isle su ka tome da vise nepostoje,bile su poput mene.

Ulice su bile puste,kafici su se zatvarali. Cak ni ova kisa nije migla da zaustavi gradjanje New Yorka da se zabave uz pice i muziku.

Kisa se postepeno pojacavala,pocelo je da grmi i ponekad bi jaka plava svetlost obasjala moju sobu,munje su krotile nebo,a grmljavina jurila tmurne oblake koje su pokrivali zvezdano nebo.

Iako nisam videla zvezde,znala sam da negde gore sijaju i nedozvoljavaju da niko i nista ne ugasi njihov sjaj. Kako su zvezde tako samouverene,jake i lepe. Volela bih da budem poput zvezde,a ne poput kapljice koja se sliva niz prozor.

Kada sam odlucila da odem na spavanje i poslednji put veceras pogledam te ulice New Yorka paznju mi je privukla silueta koja se kretala mracnim i mokrim ulicama.

Nikoga drugog nije bilo.

Po gradji tela rekla bih da je to bio decko. Nosio je crni kaput sa velikom kapuljacom koja mu je prekrivala pola lica. Kretao se veoma sporo. Posle par koraka primetila sam da gelja,a desnom rukom se drzao za stomak.