Sutradan mi je sve bilo jasno. Zaljubila sam se. Nevjerojatno je jer se ni ne poznajemo doslovno, a gajim nesto prema njemu. Svakom minutom bi mi bilo sve teze i teze. Kako sam se probudila i krenula u kuhinju po kavu, odjednom *biing* stigla poruka. Pomislila sam ma to one moje glupace, kad ono nepoznat broj: "Ejj, malena, sta ima?" taj broj kaze. Ja sam se uplasila reko tko je?! Kad ono pogledam na viber i vidim njegovu sliku. Bio je on. Josip. Sva sam se bila tresla i skakala sam od srece. Kakva sam spretnica, prolila sam kavu, pa sam sve morala SAMA cistiti. Odgovorila sam mu: "Hej, Josipe, ma evo prolila kavu, pas bio skocio... sta ima kod tebe? I od kud ti moj broj ;)" tako sam mu napisala. Nekih par minuta sam buljila u telefon ne bi li dosla poruka. Nakon dobrih 10 minuta, *biing*, ponovo on. "Hahaha! Bas i ne vjerujem da je pas ;) Nego dala mi je jedna tvoja frendica, pa zelim ostat u kontaktu s tobom...ako zelis? :)" napisao je. Poludila sam. Pocela sam vristat i bacat se po kaucu ko' luda. "Naravno. Zasto ne? ;)" i tako smo mi poceli. Dopisivali smo se danima i danima. Proslo je tako tjedan dana i bio je to datum kada je moja BFF Katarina slavila rodjendan. Kupila sam si kratku, crnu, usku haljinu i obula sam starke sa zlatnim detaljima. Povezala sam kosu u rep (znate da mi je to najdraza frizura). Stavila sam malo sminke, posto mi puno sminke ne stoji lijepo. Otisla sam do nje i spremale smo se nekih dobrih 2 sata. Kada smo bile sredjene i namirisane, spustile smo se niz brdo i u grad krenile. Prvo smo otisle do Plavca (jedan kafic u kojem "tuku" cajke i u kojem je alkohol jako jeftin). Kada sam usla ogledavala sam se da vidim da li je on dosao. Nije. *Biiing* on je poslao poruku. "Ja sam u plavcu a gdje si ti?" napisao je. "I ja sam O.o" odgovorila sam zacudeno posto ga nisam vidjela. "Ja sam za sankom, gdje si ti?" pitao me. Kada sam ga ugledala sva sam se pocela tresti i drhtati. Ne znam sto mi je bilo, ali ovo nije bilo normalno. Znate kad nisam mogla sjediti jer sam padala. On me je trazio pogledima i trazio. Ugledao me. Taj njegov blagi, mili, medeni pogled me je rastopio. Ustao se je sa stolice i krenuo prema meni. Samo me je gledao i prilazio. Nije ni jedne sekunde spustao pogled. Kada je dosao, prisao mi je blize i poljubio me. PRED SVIMA! Nisam mogla vjerovati. Malo me je bilo sram, ali mislim da razloga nije bilo razloga za sram. Taj poljubac nije bio ni priblizno dobar kao onaj one veceri. To je vise bio "blic" poljubac. "Ejj, kako si, sta ima?" pitao me dok me je gledala Katarina i smijala se. "Ma, evo dobro sam. Ocemo poslije van sami?" upitala sam ga. Znam, znaam. Nije bilo u redu od mene jer je ipak bio Katarinin rodjendan. Ali pola sata nece joj znacit nista. "Naravno, malena. Sve za tebe :)" nasmjehnuo se. Ohhh! Taj osmijeh! Ti zubi! Gledala sam u njega ko' luda i on je to skuzio, pa se jos vise nasmijao. Bilo mi je neugodno, pa sam se zakasljala. Ne znam zasto, ali bilo je to reflektivno. "Moze. Nadjemo se vani dok ti popijes cedevitu. Javi mi na viber" rekla sam mu sva crvena. "Naravno. Moze." rekao me i poljubio me u obraz.
🔼Sto ce biti vani?
🔼Sto cemo raditi vani?
~~~Cekajte treci dio. Jedva sam nasla vremena i za ovaj. Volim vas! Hvala vam sto citate puno! Bas sam zeljela podijeliti to s vama jer se ovakav decko jako rijetko nadje :)~~~
▫SVAKA RADNJA JE ISTINA! SAMO SU IMENA PROMIJENJENA I MJESTA RADNJE!▫
