"Bićemo zajedno, zauvek..."

2. deo

Polako se navikavam na novi život. I mogu sa sigurnošću da kažem da mi se baš dopada.

Kako god, sutradan sam pozvala Izi i Toma da gledamo neki film. 

,,Da nam idem po kokice?"-Izi je upitala posle nepunih 10 minuta

,,Naravno, samo reci mojoj mami"-rekla sam joj

,,Brzo ću ja.Gospodjo Benister!"-čula sam samo kako doziva moju mamu

Ostala sam sama sa Tobom i bilo mi je strašno glupo jer smo samo ćutali. Pocrvenim sam i u tom trenutku sam samo želela da napustim prostoriju. Ali on je, srećom prekinuo ćutanje.

,,Ii, jesi li uzbuđena zbog nove škole?"-upita me

,,Daa, jedva čekam da krenem"-rekoh dok mi je srce jako lupao i na trenutak mi se učinilo da ćeiskočiti iz grudi. 

,,Biće ti super. Škola naravno nikada nije super, ali društvo je sasvim okej. Uklopićeš se. Samo, čuvaj se Anabela Foster, ne želiš da imaš posla sa njom veruj mi"-reče mi tako da sam se uplašila

,,Ne verujem da će me uplašili. Nego, Zašto je takva?"

,,Veruj mi da ne znam. Kao mala se doselila i sad živi sa ocem. Ne zna ko joj je majka. Uglavnom, mrzi sve. Čuvaj je se, ne želiš da imaš kontakt sa njom."-reče mi kao da se brinuo za mene

Tada je u sobu ušla Izabel, sa velikom činijom, koja je bila puna kokica

,,Izi, Tom mi kaže za neku Anabel Foster. Ko je ona?"-upitah Izi čim je sela

,,Nebitno je. Ne želim da pričam o njoj"-reče Izi tako hladno da sam se naježila

Odmah je izašla

,,Šta joj je?"-upitah Toma

,,Ma ništa. Samo... Mrzi je"

Oko 11 Tom i Izi su otišli. Ostala sam budna do pola 12.

*********

Ustala sam rano i krenula školu. Baš sam uzbuđena. Škola nije bila daleko od moje kuće, hvala Bogu. Kad sam stigla, Izi me je čekala ispred i uvela u učionicu. Upoznala me sa njenom drugaricom Teri Forman, slatka devojka kratke crne kose. Na času sam sedela sa Tomom a preko puta mene: Anabel Foster. Kada sam je videla kaki sedi sama, poželela sam da ustanem i sednem s njom. Ali znam da bi me Tom sprečio u tome. 

Posle časa sam krenula ka biblioteci ali, gle, odvezala mi se pertla. Dok sam je vezivala, na mene se saplela, Anabel Foster. Baš ona, od svih devojaka u školi, ona. Izgleda da nam je suđeno. Premrla sam od straha 

,,O Bože, izvini, jako mi je žao. Samo sam vezivala pertlu. Molim te izvini"- osetila sam da jedva gutam

,,Žao ti je? Reci mojim pantalonama da ti je žao. Pogledaj šta si napravila glupačo."-brisala je pantalone

Nazvala me je glupačom.

Niko mi to nikada nije rekao. Ne do sada.

_________________________________________

Toliko za danas. Nadam se da će vam se dopasti :)