'Sansa ce se ukazati onoga casa kada odlucis da se boris'
Ponekad vidimo samo ono sto zelimo, nekada svoja osecanja krijemo, plasimo se slabosti, izdaje i ponizenja. Zbog svog karaktera ponekad izgubimo vrednu ljubav, izgubimo prijatelje. Nekada ne zelimo sebi priznati mnogo toga, ne zelimo se pomiriti sa istinom, zivimo u lazu koju smo sami sebi stvorili u glavi.
Ja sam Tamara, imam 17 godina, idem u srednju skolu 'Artimedia' 3 godina sam. Volim muziku, moja zelja je da postanem pevacica, tako da sam odabrala smer za pevanje. Najbolja drugarica mi je Marija idemo u isto odeljenje, znamo se vec 9 godina. Marija je jako pozitivna osoba, zaljubljive prirode, blentava... Skoro svaki dan provodimo zajedno, nikad' nam nije dosadno, umemo lepo da se zabavimo. Jesen je, kisa me nekako smiruje... Danas kao i svaki dan, moram u skolu.
M: Tamara! Skola nas zove.
J: Spremna sam
(Obukla sam se kao sa slike ↑↑)
Izasle smo iz njenog stana i krenule ka skoli.
M: Tvoj Aleksandar...
J: Aham, sta s' njim?
M: Juce me pitao za tebe
J: Za mene?
M: Da
J: Sto?
M: To ga ti pitaj danas
J: Ma vise me ne zanima on. Kad mi se svidjao, on je dizao glavu visoko, sad je ja dizem, vise me ne zanima.
M: Pogledaj me.
Pogledala sam je.
M: Svidja ti se.
J: Ne.
M: Mene ne mozes da lazes, idi pricaj sa njim danas.
J: Da pricam sa njim? Kad mi se svidjao on je namerno bio sa onom njegovom, samo da bih ja bila ljubomorna.
M: Mozda je shvatio da je pogresio
J: Takvi nikada, nista, ne skapiraju.
M: Svako shvati sta je mogao da ima, tek onda kad to izgubi.
J: Ma neka ga...
M: Zaljubljena, zaljubljena, Tamara je zaljubljena, u Acina oka dva, u njegov osmeh sto srca slamaa lalala
J: Hahaha ludice mojaa
M: Okej, sad sam normalna. Ulazimo u skolu.
J: Pozuri.
M: Acooo!!!
J: Marija!
Stegla sam je za ruku.
M: Hoce Taca da prica sa tobom. Idem ja.
Ostala sam sama s' Acom.
