Odabrana

Rano prolece 1834...

Istorija Allerije je prebogata. Država koja postoji još od postanka civilizacije, koja je uvek važila za najjaču silu među pet velikih na ovoj planeti. Pored Allerije, postojale su još Derill, Querrina, Lapsudia i Madenna. Malo ko zna više o ostalim velikim silama, jer se sve nalaze iza kapije države, koju vrlo dobro čuvaju, a ko je napusti, iz grada je proteran zauvek.

U Alleriji žive Desteni i Lectusi. Desteni, tj. moja vrsta, žive u Desteriji, bave se poljoprivredom, ako bi izbio rat, mobilisali bi se kao pešadijska vojska, uglavnom nešto kao druga klasa. Imali smo osnovne uslove za život, ali sve u svemu, živeli smo skromno.

Lectusi su bili naše vođe. Uvek su bili milosrdni prema nama, nikad nismo imali potrebe da protiv njih dižemo pobune jer su nam pružali dovoljno, niko nije gladovao. Prvo što na njima primetite je njihova lepota. Sjajne kose, savršene telesne građe... Ali najlepše na njima su bile njihove oči, koje su bile srž njihovih moći. Bez očiju su bili niko i ništa.

Lectusi su se uglavnom bavili državnim poslovima, održavali su mir u zemlji, bavili se modom, kulturom, tehnologijom... Sve je to bilo zastupljeno i kod nas, samo u manjoj meri. Desteni su smeli da posećuju Lectusiju, ali samo jednom godišnje, i to uz propusnicu koju su dobijali od posebnih organa vlasti.

Pre toga su morali da budu podloženi testovima, kako bi se utvrdilo da li smeju da posete Lectusiju. Bila sam jednom u Lectusiji, poslednji put pre tri godine, kad mi je bilo trinaest godina. Testovi se uglavnom sastoje iz pretresanja i razgovora sa nadležnima, nešto kao psihički test. Ali, ukoliko niste uzoran građanin, i ako imate neke krivične prijave, ne smete posećivati Lectusiju.

Nije oduvek bilo tako. Ranije su Desteni i Lectusi živeli zajedno, kao jedan narod, Alleri, do Građanskog rata 1822, koji je doveo do zavade, podele na Lectuse i Destene,  i krajnjeg sporazuma u rano proleće 1834, na kome su utvrđena prava i obaveze svakog Lectusa i Destena, pa je tako došlo i do sadašnje situacije. Ali, dodata je još jedna tačka tom sporazumu, koja je bila ključna - svake godine se vrši Veliko testiranje, gde se bira sedam Destena, do 19 godina,  koji imaju predispozicije Lectusa, i oni odlaze iz Desterije u Lectusiju i tamo bivaju obučavani da postanu punopravni Lectusi. Tih sedam Destena uglavnom imaju moći, ali ne znaju kako da ih oslobode. Tokom istorije pokazalo se da je Desten koji poseduje moći mnogo jači od Lectusa. Zato su tih sedam Destena jako važni, i zato ih Lectusi preusmeravaju na pravi put.

Svaki roditelj za svoje dete potajno želi da se pridruži Lectusima, jer žele za svoje dete bolju budućnost i visok staž. Ali opet, razdvajanje znači i da će roditelji svoje dete moći da vide samo jednom godišnje.

Uvek sam se potajno nadala da ću biti izabrana na Testiranju, ali sam se opet plašila odlaska, i onoga što odlazak donosi. Testiranje počinje za manje od nedelju dana, i ceo grad je na nogama. Za svečani dolazak Lectusa, tj. tradicionalnu paradu, pripreme teku i po nekoliko nedelja, da bi sve bilo, kao i svake godine - savršeno. Predsednik Allerije - Malum Mendax, svake godine je prisustvovao Testiranju, i upravo on je objavljivao imena Odabranih. Taj naziv se javio žargonski, i većina ljudi sad tih sedmoro zove Odabrani.

U vreme Testiranja većina dece do 19 godina je provodila vreme sa svojim porodicama. Roditelji su se, opet, razmišljali da li je vreme da sav novac koji su čuvali za svoje dete izvade sad, ili da sačekaju dan Testiranja da dete upoznaju sa svojim nasledstvom. Majke su razmišljale da li da svojoj deci već sad ispričaju nešto što im je na duši godinama, da li da sad kaže petogodišnjem sinu da je njegov prijatelj Lukas predmet njegove mašte, da li da sad upozori svoju ćerku da njen ljubimac iz detinjstva nije odleteo u nebo, već da je godinama pokopan, da li da im još jednom kaže koliko ih voli... Mnogo pitanja je bilo neodgovoreno, iste strepnje, ali i potajno radovanje svake godine... I tako ukrug...

____________________________________________

Hvala svima što ste pročitali prvi deo ove moje priče, nadam se da će vam se dopasti i da ćete komentarisati, ne zato što mi je bitna popularnost ove priče, već želim vaše iskreno mišljenje o svemu što ću napisati :) Ako imate neki predlog za dalji tok priče, uvek mi možete poslati poruku u inbox, i ja ću sve predloge koji se budu uklapali sa onim što sam zamislila dodati u priču :) Nadam se da ćemo se lepo družiti ovde :*

XXXX

CandleLover