Odabrana

Desterijska šuma

Tog jutra me je probudio brundav zvuk kosilice. Znala sam da svi vredno rade na pripremama za dolazak Lectusa, i da sređuju i dekorišu šta god stignu.

Parada se održava, kao i svake godine, u Desterijskoj šumi, koja postoji još od nastanka same Allerije. Desterijska šuma  bila poznata po mističnim bićima koja su tamo živela, i koje je retko ko imao prilike da vidi. Uglavnom izlaze pred decom, jer se njih ne plaše.

Desterijska šuma je jedina šuma jorgovana u celoj Alleriji, što je čini najlepšom u zemlji, a i Desteni su razvili posebnu formulu pomoću koje jorgovani cvetaju cele godine. Prizor je magičan, nebitno koje je godišnje doba.

Pošto je sporazum Destena i Lectusa bio u rano proleće 1834, tada se svake godine održava i Testiranje.

Izležavala sam se neko vreme u krevetu, a onda, kada sam zaključila da je vreme da ustanem i oko nečega pomognem, lenjo sam se pridigla. Još u kućnoj haljini, izašla sam i sela na ljuljašku ispred kuće. Kako bih opisala svoj komšiluk? Praktično je sve - žuto. Pored moje kuće se nalazi velika njiva, i ujutru uvek predivno, kada Sunčevi zraci obasjaju klasje. Svi su nasmejani, malo preplanuli... Zamislili?

Nisam spremna da odem. Jesam spremna. Nisam. Ne znam? Da li će mi nedostajati sve ovo? Da li ću moći da vidim nebo od silnih oblakodera? Da li su ljudi ovakvi svakodnevno? Ali opet, šta će se desiti ako ostanem ovde zauvek? Još dva dana do parade i Testiranja. Nisam više imala snage da se zamaram time, pa sam se obukla i otišla do Luka, svog najboljeg prijatelja, koji je živeo nekoliko kuća ispod. Luka znam oduvek. Družimo se od kad znamo za sebe, i za njega mogu reći da mi je kao brat. Još više smo se zbližili kad mi je brat otišao u Lectuse, pre dvanaest godina.

,,Da li baš moraš da odeš?", sa suzama u očima sam pitala Sema, mog brata. Uvek je bio tu za mene, branio me od zlih devojčica u školi, učio me sve što sam tada znala o životu. Sama pomisao na to da ću ga viđati jednom godišnje mi je pričinjavala ogromno razočarenje.

,,Žao mi je, Lu, ali tako je", tešio me je, ,,jednog dana ćeš mi se pridružiti, obećavam. Znam to." Izgovorio je to s mukom, izašao sa rancem na leđima. Plakala sam. Mnogo. Ali sam brzo zaboravila na to, pa bilo mi je samo četiri godine.

Sada mi se sećanje na Sema jako mutno. Od njegovog odlaska videli smo se samo tri puta. Prve tri godine. Jednostavno, udaljili smo se, on se udaljio. Mama i tata su još tada shvatili da je tako. Teško su to prebrodili, ali smo uspeli zajedno. Jako je teško kad pomisliš da nemaš nikakva osećanja prema svom starijem bratu. Slao nam je pisma, ali su ona prestala pre dve godine, kada jednostavno nije bilo ničega što bi napisao. Kako i bi, kad smo izgubili kontakt. Ne prođe ni dan kad ne pomislim kako bi bilo da nije otišao...

Luk je sedeo na simsu prozora, čitajući neku knjigu. Kosa mu je bila smeđe boje, a oči zelene, kao hrastove šume. DIgao je pogled i nasmejao mi se. Uvek sam volela njegove rupice dok se smeje.

,,Vidim da si baš bezbrižan pred VELIKO TESTIRANJEE?", uvek smo voleli da se šalimo na tu temu, da tretirano posprdno to Testiranje, uvek u uverenju da će izabrati nekog drugog. Jedini strah nam je bilo da nas dvoje ne razdvajaju. Ako jedno ode, drugo će propasti ovde.

,,Ha-ha-ha. Jako smešno, ali ti si uvek bila ,,ona talentovana" ovde?", odvratio mi je, isplazivši se. Sela sam do njega i naslonila mu se na stomak, nastavivši s njim da čitam knjigu koju je držao. Tako smo sedeli jedno sat vremena. Onda smo rešili da prošetamo do šume. Svezala sam svoju plavu kosu u konjski rep i presvukla se u Lukovu sivu duksericu i šorts. Nazula sam gumene čizme njegove sestre Džejn, koja nije bila kod kuće, i zaputili smo se ka šumi.

Luk i ja nikad nismo bili radoholičari. Dok su se ostali Desteni javljali na dužnosti i... pa, radili. Mi smo više voleli da istražujemo nepoznate delove šume, da tražimo tunele i pećine. I više puta smo uspeli da nabasamo na stvorenja iz šume, ali za mene je doživljaj bio snežnobeli jednorog, koji mi je čak dozvolio da ga pomazim. Kasnije pri obilascima šume sam ga viđala, ali samo na trenutak, onda bi nestao.

Popeli smo se na drvo koje smo otkrili pre nekih mesec dana, sa krošnjama toliko gustim da nas niko ne bi uočio gore.

,,Misliš li da će ove godine biti drugačije?", pitao me je Luk.

,,Ne znam, stvarno...", tiho sam odvratila.

,,Ali ćeš mi slati pisma? I dolaziti svaki put kad budeš mogla?", pitao je.

,,Neću nikada postati kao moj brat, znam kako je meni bilo, ne želim da to priredim i tebi", obećala sam mu, znajući da ću to ispunjavati, kako god znam i umem , ,,inače, ko je rekao da ću baš ja biti ta koja će otići? Ti bi već da me oteraš?!", munula sam ga rukom, na šta je on zamalo pao s grane. Oboje smo prasnuli u smeh.

,,Čekaj onda", izvadio je nožić iz džepa, i počeo nešto da urezuje nešto, ,,eto, sad smo to i ozvaničili". Na drvetu je sada pisalo ,,L²". Luna i Luk.  Da, samo Luk zapisuje zakletve u obliku matematičkih jednačina.

Posle petominutnog ćutanja, Luk se oglasio: ,,A možda ponovo zablejimo na onom drvetu iznad pozornice, kao i svake godine, i džabe prisustvujemo, iako nismo izabrani". Posle toga smo se toliko smejali da smo morali da siđemo s drveta, da ne bi rizikovali da jedno padne i polomi se pred Testiranje.

***

Dva dana je brzo proletelo, i osvanulo je jutro parade i Testiranja. Ustala sam ranije nego inače, u zoru, i posmatrala izlazak Sunca u Desteriji. Možda mi bude poslednji, pomišljala sam svake godine. Uplela sam kosu u komplikovanu pletenicu i uvila je oko glave. Obukla sam čipkastu belu haljinu, dugih rukava, dužine do kolena, koja je lepršala oko mene. Nazula sam sandale i uplela trake na njima. Uzela sam melem za usne, koji je napravila moja komšinica, svetloroze boje i nanela malo na usne.  Pogledala sam se u ogledalo. Nije mi trebalo mnogo šminke na očima, jer sam imala svetlosmeđe oči, koje su mi uokviravale lice.

Našla sam se s Lukom, koji je takođe bio svečano obučen i krenuli smo laganim korakom ka mestu parade.

____________________

Nadam se da vam se dopada i drugi deo, potrudiću se da pravim poglavlja malo dužim ☺

xxxx

CandleLover