Budi me monotoni zvuk jutarnjeg alarma.Ustajem ne voljno i iskljucujem ga.Pise 06:00AM.Pa dobro bar danas necu da zakasnim.U grudima osetim onaj stari tupi boli kao i svakog jutra koji me osine jacinom od koje odmah ustanem."Jos jedan novi dan.Dan bez njega,bez mojih roditelja..."Prolazi mi pomisao kroz glavu.
Zovem se Margo Samson.Imam 15 godina.Zivim u Londonu.Idem u Gimnaziju i odlican sam ucenik.Pa sta da se vise kaze o meni.Nemam nikoga osim tetke i najbolje drugarice.Decko mi je poginuo kao i roditelji i vise nikad necu uci u bilo kakvu vezu.Ostacu verna Justinu kao sto sam mu i obecala one noci pod zvezdanim pokrivacem.Obecali smo da cemo se voleti zauvek.Ja moja obecanja odrzavam.Jedna usamljena suza skliznula je niz moj levi obraz.
FLASHBACK....
Secam se te noci smo se vracali sa jedne zabave na koju smo bili pozvali moji roditelji i ja.Povela sam samnom i Justina.Kako bih volela da nisam.Secam se da smo se glasno smejali,kako me je zagrlio i drzao moju ruku dok je moja glava bila naslonjena na njegovo rame.Odjednom sam videla jako svetlo i osetila jak bol.Onesvestila sam se.Dugo vremena sve sto sam videla bio je mrkli mrak u kom sam bila potpuno sama.Odjednom sam postala svesna stvarnosti i polako sam otvorila oci i ugledala doktore oko sebe.Cim sam se setila sta se desilo pocela sam da jecam,vristim.Otimala sam se se dok su me i doktori i sestre drzali.Trazila sam da vidim roditelje i Justina.Dali su mi injekciju koja me je ubrzo smirila.Pogledala sam u doktora.'Zao mi je ali umrli su?'-rekao je dok sam ga ja gledala u neverici.'A Justin?'-pitala sam nesigurno u sebi moleci Boga samo da je on preziveo.'Zao mi je.Bio je jak tokom operacije.Trudio se da se izbori sa povredama,medjutim kamion koji je udario u kola mu je polomio pola grudnog kosa koji je pritisao srce.Zao mi je.'Slusala sam ga ali kao da nisam bila tu.'Umro je?'-pitala sam neverujuci.'Zao mi je.'Pred ocima mi se zacrnelo.Srce mi je tuklo kao ludo dok mi se telo treslo.Onesvestila sam se.Kada sam se probudila tetka je sedela pored mene.Prvo mi se ucinilo da je majka je su one bliznakinje.Kad sam shvatila da je ona pocela sam jako da placem.Posle nekoliko dana sam izasla iz bolnice.Samo sam polomila ruku i uganula nogu.Sedela sam u dnevnoj sobi moje tetke dok je ona u kuhinji kuvala kafu.Okretala sam programe i cula vesti-'Kao sto smo vec pricali nesrece na putevima se sve vise desavaju.Pre 4 dana se desila nesreca na lokalnom autoputu.U autu su se nalazile cetiri osobe.Jedna prezivela dok su dvoje starijih ljudi K.S i I.S poginuli na licu mesta a druga muska osoba J.B poginula u bolnici.M.S je izasla iz iz bolnice sa laksim povredma ruke i noge.'Iskljucila sam tv i gledala u prozor.Dugo nisam nista jela i retko sam kad i razgovarala sa tetkom.Mi smo inace zivele u Meksiku.Kad sam se oporavila vratila sam se u kucu mojih roditelja u Londonu.Ovde idem i u skolu.
END OF FLASHBACK...
Kada sam izasla iz toaleta i obuka se u crno pogledala sam u sat i videla 6:50AM.Sela sam na krevet i pustila pesmu Nothing like US i uzela plavu kutiju sa vrha ormara.Otvorila je i,po ko zna koji put,gledala moje i Justinove slike,sliku mojih roditelje slike iz detinjstva.Tu je bila je i srebrna narukvica koju mi je kupio Justin za godinu dana veze.Tu su bile i karte za letovanje na koje nikad nismo otisli.Mnogo mi nedostaju.Opet placem.Opet sam prekrsila obecanje da necu vise plakati.Da rekla sam da ja odrzavam obecanja ali ovo obecanje koje sam dala sebi prosto ne mogu da odrzim jer je bol prejak.Lezim na krevetu i placem.Ponekad mi se cini da vise i nemam suze da bih plakala ali one uvek tu cekaju me iza svakog ugla.Cujem zvono na vratima.Pogledam na sat 7:20AM.Zar vec?'Evo sad cu!Sacekaj minut!'-viknem i odem da se umijem.Izalazim uzimam telefon i torbu.Otvaram vrata i vidim Jessie devojku punu zivota,sjajnih plavih ociju i duge plave kose.Cim me je videla siroko se nasmejala ali je taj osmeh ubrzo spao sa lica dok je gledala moje umorno lice,crvene oci i slabasni slomljeni smesak.'Opet si plakala?'Pitala me je.Cutala sam.Zagrlila me je i rekla'Ja sam tu ja te nikada necu napustiti.'Odmah mi se u glavi pojavi noc mog rodjendana kad smo ja i on sedeli ispod nebeskog svoda prepunog zvezda koje su tako jako sjale ali ni polovicno koliko njegove koje su gledale u moje.Noc kada smo se zakleli na vecnu ljubav.Te noci mi je isto rekao kako me nikada nece napustiti.Nesto me je preseklo u grudima i uplaseno sam odgurnula Jessie dok su mi suze isle neverovatnom brzinom niz lice.Zbunjeno me je gledala.'Nemoj.Molim te nemoj nista da mi obecavas.Necu podneti da se vezem za tebe pa da te izgubim.''Margo ja-''Idemo!Kasnimo u skolu.'rekla sam i posla dok je ona isla iza mene.Stigla sam u skolu gde su me svi posmatrali jer sam uvek u crnom i nisam nisakim razgovarala.Samo sam prosla pored njih i usla u ucionicu.Danas je zadnji dan skole.Jedva cekam da odem kuci i ponovo budem sama.
Kraj Prvog dela.Nadam se da vam se dopao.Ako jeste vote i ostavite iskreni komentar..
-DiMARIA
YOU ARE READING
One Last Time... 1D/NH/JB
Romance*Yes,I gave my heart to you.. But i didn't give you the right to break it... *Nekad te ne rastuze pesme vec osobe koje ti dodju u misli tokom pesme... *I cross the sky i need to see your face,need to see your eyes... *Ajde da igramo igru.Sad cu ja m...