One Last Time... 1D/NH/JB

Part 4-My story...

                                                                               Margo's POV...

Uzela sam papiric i bez gledanja ga strpala u dzep.U kuci smo ostale samo Jessie koja je trebala da prespava kod mene pa se sad javljla svojoj mami.Hmmm...mami.Odmah sam se setila moje.Kako bih volela da je tu.Volela bih da se vrati.Svaki dan kada se vracam kuci od nekud pozelim da me doceka.da me pita sta ima novo.Ma,ne mora nista ni da mi kaze,samo da bude tu i da je zaglim.Da zaglim tatu.Da pricamo,smejemo se.Trebali smo zajedno da sedimo na onoj ljuljasci ispred.A ovako...koliko god ljudi da je oko mene ja sam sama jer nema njih.Nema Justina.Suze mi opet krecu.Jessie je prekinula i sele smo.'Nemoj.Molim te.Bice ti jos gore.'rekla je dok sam ja lezala na njenim kolenima.Tako sam isto lezala i kod mame.Sama ta pomisao koja mi prolazi kroz glavu.Pomisao da ih vise nema stvara i preveliki bol.'Kako?Kako kad me sve podseca na njih.Svaki kutak ove kuce,nase kuce,ispunjen je secanjima na osobe koje u mom zivotu vise nema.'rekla sam dok su se krupne suze slivale niz moje lice.Jessie mi mazi kosu.'Oprosti mi.'rekla sam joj tiho.'Sta?'pita me zbunjeno.Ustala sam i pogledala je u njene oci koje su takodje bile crvene od plakanja.'Oprosti mi sto sam tako hladna prema tebi.Samo se mnogo bojim ljudi.Jer kad se zblizim sa ljudima oni me ostave.Mnogo sam imala 'prijatelja' pre smrti mojih roditelja.Posle njihove smrti svi su otisli.'rekla sam i pogledala kroz prozor.'Ja te necu ostaviti.Nikad.'rekla je a ja sam je pogledala.'Ne biramo kada cemo nekada nekog ostaviti.Znas to.'rekla sam.'Ne.Ne moze to tako.Ja te ne ostavljam.Nikad.Bicu ti na vratu zauvek.'rekla je i nasmejala se.'Obecavas?'pitala sam i osmehnula se.'Pinky promise?'rekla je i pruzila svoj najmanji prst na ruci prema meni.'Pinky promise.'rekle smo u isti glas i spojile nase prste u celinu.

                                                                               Jessie's POV...

'Pinky promise!'rekle smo u isti glas.'Boze.Sta se sve desilo ovoj devojci.'razmisljala sam u sebi i gledala je u oci iz kojih je jedino izlazio bol i prevelika tuga.Ja,ustvari,nista neznam o njoj.Znam samo da su joj roditelji i decko umrli u saobracajnoj nesreci.Da zivi sama u porodicnoj kuci i da nema nikoga.'A zasto mi ne bi ispricas sta se desilo.Bice ti lakse.Evo obecavam,ako ti to ne zelis niko nece saznati.Obecavam.'rekla sam dok se ona predomisljala.Jasno se videlo da je mnogo povredjena.Prijatelji su je ostavili kad joj je bilo najteze.Ne zna da li moze da mi veruje.'Mozes da mi verujes.Zelim da ti budem prijatelj.Zelim da ti pomognem.Nemoj ovo da shvatas kao sazaljenje.Samo se brinem za tebe.'rekla sam a ona me je pogledala.Onda je duboko uzdahnula i pocela.'Pa evo pocecemo nas dve sa upoznavanjem izpocetka.Zovem se Margo Deverlin Samson.Imam 15 godina.16 punim u julu.Rodjena sam 27.15.2000.godine u Londonu.Otac mi se zove Ian Deverlin Samson.Bio je direktor banke.Majka mi je Karen Elizabeth Drake.Radila je kao neka upravnica u tatinoj banci.Ne znam sta tacno,ne razumem se u to.Uvek smo bili slozna porodica i nikad se nisu svadjali.Nisu se ponasali prema meni kao da sam njihova princeza.Nisu bili strogi mada ni ja nisam bila razmazena i neodgovorna.Dopustali su mi da idem po klubovima ali ne do 2 3 ujutru.Jednom sam otisla u klub kod drugarice na rodjendan.Tamo sam upoznala Justina,mog decka,jer se poznavao sa starijim bratom moje drugarice.Ubrzo smo poceli da se druzimo.Uvek je bio dobar prema meni i mnogo me je voleo.Stalno mi je donosio ruze,cokoladu,pravio mi je narukvice.Bili smo mnogo srecni.Vidis onu ljuljasku ispred?'pita me dok ja pomno pratim njenu pricu.'Da.'kazem a ona nastavi.'Nju su mi kupili roditelji prosle godine za rodjendan.Tog jutra me je probudio Justin.Poklonio mi je srebrnu narukvicu i buket crvenih ruza.To vece me je odveo na nase mesto iznad grada.Tamo smo se zakleli na vecnu ljubav.Posle me je odveo na zurku iznenadjenja.Kada se sve to zavrsilo,kada smo pocistili,seli smo na ljuljasku i samo cutali.To je bio najlepsi osecaj na svetu.Nekoliko dana kasnije su mi roditelji rekli da idemo na svadbu nekog naseg rodjaka.Tada je i Justin posao sa nama.I onda se to desilo.Onda su me ostavili.Ja sam kriva.Da ga nisam terala da podje sad bi bar on bio ziv.'rekla je i spustila glavu u ruke oslonjene na kolena.'Ne nisi.Nisi mogala da znas da ce to da se desi.'rekla sam joj i zagrlila je.

                                                              Margo's POV...

Grli me.Osecam nesto.Ne znam sta.'Cekaj ja nista neznam o tebi.'rekla sam i pogledala je.Osmehnula se i rekla.'Sutra cu ti ispricati sve o sebi.Hajde vec je oko deset.Spavaj.Veceras sam ja sa tobom.'rekla je i nasmejala se.Spistila sam glavu i zaspala.

Kraj 4 dela.Nadam se da vam se dopao.Ako jeste ostavite vote i iskreni komentar.

-DiMARIA