Otmica

ŠETNJA

Eva je šetala uz more. Bilo je oblačno, pa nije bilo mnogo ljudi. Eva je srela Richarda na njenu nesreću.

- Hej, nisam te odavno vidio kako si?
- Dobro, ti?
- I ja. Jesi li za piće?
- Stvarno mi se žuri.
- Ajde, samo jedno piće.
- Stvarno bih rado, ali žurim.
- Meni se čini da me izbjegavaš. Je li to istina?
- Ma nije...
- Dobro, mjenjajmo temu.
- Je li ti se javila Barbara?
- Ne, zašto?
- Pa mislila sam da si joj rekao.
- Što?
- Da ti se sviđa... Ma nema veze stvarno žurim.
- Bog!
- Bog!

Eva je stigla kući i odmah otrčala u sobu. Baka je ušla u sobu za njom:

- Je li slobodno?
- Naravno.
- Brzo si se vratila. Je li sve u redu?!
- Ma je samo sam mislila da će padati kiša, jesi li mislila biti sama?
- Ma ne pitam jesi li dobro, samo zato.
- Ma netrebaš se brinuti. Ima li što ua jesti?!
- Kako sam smotana!- reče baka- Evo bas je večeri pizza!
- Mljac!

Dok su Eva i baka razgovarale nisu bile ni svjesne da ih netko promatra...