Dva Svijeta

2

Obavezno pročitajte a.n na kraju.

"Dušo doručak je gotov."
Zvala me nježnim glasom moja majka.

Kao i obično za doručak smo imali mlijeko i kruh. Ništa senzacionalno.

Iz mojeg jela trgnulo me zvono na vratima.

"Ja ću!"
Veslo sam rekla mami i požurila prema starim drvenim vratima i otvorila ih uz glasno škripanje.

Bila je to Lina.

Nasmijana je stajala te mi se bacila u zagrljaj.

"Dobro jutro teta Marija!"
Viknula je Lina s vratiju.

"Uđi."
Rekla sam joj.

"Ne, ne došla sam po tebe da idemo u shopping."

"Ali znaš da ja nemam novaca za tvoje skupe shopping centre."

"Hajde odi naći ćemo nešto."

Lina je bila bogatija. Nije baš bila kao Lukas. Imala je dobar posao i mogla si je priuštiti jednom mjesečno shopping.

"Hajde Inna probaj ovu super će ti stajati!"

Dala mi je Lina predivnu crnu usku kožnu haljinu sa prorezom na leđima. Teškom mukom sam ju uzela i otišla isprobati.

I stvarno haljina je bila predivna. Za moj ukus prekrasna, ali opet sexy. Izišla sam van a Lina je oblikovala usta u wow. No cijena me ubila. Pogledala sam na etiketu u shvatila da haljina košta 146 eura.

"Predivna je haljina, ali ipak će morati naći drugog kupca"

Vratila sam haljinu Lini da je vrati na policu. Dugo sam je tražila u toj ogromnoj trgovini, a onda je zatekla na blagajni.

"Di si ti tražila sam te."

Dala mi je 4 vrećice.

"Tvoje je."

"Ne mogu to uzeti po Bogu."

"I ona haljina je unutra, a meni su te stvari prevelike tako da morat ćeš ih uzet. A vratit ne mogu."

"Joj Lina hvala ti puno nisi se trebala trošiti."

"No pa za to i služe prijateljice. Da si pomažu da su jedna uz drugu..."

"Samo mi je žao što ti nikad ja neću moći kupiti tako nešto skupo."

"Pusti to sada. Hajde odvesti ću te kući."

"Rađe bi pješke treba mi svjež zrak."

"Kako želiš, ali vrećice ću ti odbaciti autom doma da se ne mučiš."

Hodala sam ulicom ovog elitnog grada punog bogataša. Udisala sam taj odvratni miris. Htjela sam što prije maknuti se iz tog šugavog grada, ali opet novci stvaraju problem. Obgrlila sam e rukama jer je postalo hladno. Ponekad maštam o tome kako si mogu kupiti svašta. Znam rekla sam da mi novac nije bitan, ali opet divno je kada si možeš kupiti nešto a ne samo gledati. Želim svojoj obitelji priuštiti toliko toga. Novu kuću, novi auto... Zaslužuju najbolje odgojili su me i trudili se za mene. Na tome sam im zahvalna do kraja života. Nikad nijedan dečko se nije zanimao za mene. Naravno tko bi se htio družiti sa siromašnom curom, a još i u vezu. Ne znam kako je to kad te netko iskreno voli i kad je nekome stalo do tebe.

Iz misli me trgnula moja nespretnost. Spotaknula sam se na ravnom i pala nekom dečku u naručje.

Bravo ja!

"Šeprtljo, pazi malo!"

Nisam ga ni pogledala u lice od srama, ali glas mi je bio poznat.

Eto i drugog dijelaaaa.
Voljela bih kada bi ostavili vote i komentirali.
Nije teško ostaviti vote zar ne?