Dve reči (Louis Tomlinson story)

Intervju

// 5. decembar 2014. // London //

Ovo je taj dan.

Moj dugo očekivani.

Danas ću intervjuisati najpoznatiji boy-band na celom svetu, One Direction.

Još uvek nisam shvatila koliko je to strašno. Ustvari, razum je pobedio usred pranja zuba.

O MOJ BOŽE, pa ja ću ih stvarno danas upoznati?

Skakala sam po kupatilu, rasipajući pastu svuda okolo, ali koga je briga sada?

Intervju počinje u dvanaest, i imala sam još dva sata. Obukla sam se i otišla u kuhinju.

"Šta spremamo danas, Laro?", upitala sam svoju cimerku koja je kuvala kafu.

"Ja ne jedem ništa, sećaš se? Na dijeti sam."

Na dijeti si već dvadeset tri godina, poželela sam da kažem ali sam odlučila da držim jezik za zubima.

Ja i Lara smo studenti novinarstva. Ni sama nisam tačno sigurna kako su me pozvali da odradim taj intervju, ali ne mogu da kažem da se žalim!

"Danas je intervju?", upitala je Lara. Ona je veoma fina, osim kad je na dijeti.

Klimnula sam glavom. "Da, veoma sam uzbuđena!"

"Srećno", rekla je.

Zahvalila sam joj se i odlučila da imam zdrav doručak - pahuljice i nemasno mleko. Mislila sam da ću da umrem.

Za intervju sam odlučila da ću obući crne farmerke i belu košulju. Sviđao mi se taj elegantni i pomalo ozbiljni stil oblačenja.

Odeću sam spremila još kada sam saznala da ću ja voditi intervju jer sam odmah znala šta ću da obučem. Smatrala sam to savršenom kombinacijom.

Obukla sam se i stavila malo šminke. Ionako će me šminkerka našminkati kako treba. Ja znam samo da upropastim sebi lice.

Izašla sam iz stana, bolno svesna svoje nervoze. Bože, ruke su mi drhtale toliko da sam tek iz trećeg puta zaključala vrata stana. Ali dobro.

Uzela sam taksi do studija u kom će se održati taj čuveni događaj.

Bila sam užasno nervozna dok sam izlazila iz taksija, dok sam ulazila u studio i dok sam se smestila kod Sofi, šminkerke koja treba da me učini lepom.

"Jesu li oni tu?", upitala sam je.

"Hm, da, mislim da su stigli", rekla je ona.

"O bože!"

"Ponašaš se kao neka napaljena tinejdžerka", nasmejala se Sofi.

"Tako se i osećam", priznala sam.

Nakon deset minuta bila sam gotova.

U ruci sam imala papir sa pitanjima i to je bilo otprilike to. Mislim da imam sve što mi treba.
Mesto gde ću ih intervjuisati je bilo divno uređeno sa sofom i svim ostalim detaljima koji su bili potrebni da dočaraju izgled "doma".

Ja sam sela pre nego što su se kamere upalile i čekala njih.

Jedan po jedan su ulazili.

Prvi je bio Harry Styles, dečko kose do ramena, zavodničkih očiju i osmeha. osmehnuo mi se i pozdravili smo se.

Zatim Niall Horan. Najslađi plavušan kog je svet ikada video i sa najlepšim akcentom.

Posle njega je ušao Zayn Malik, misteriozan kao i uvek, pa Liam, smešeći se. I na kraju Louis Tomlinson, moj favorit.

Svi su seli ispred mene.

"Pa zdravo", rekla sam smešeći se.

Uzvratili su mi jednim ogromnim "ĆAO!"

"Drago mi je što vas vidim", rekla sam.

"Drago je i nama što vidimo tebe", odgovorio je Harry.

Osmehnula sam se. "Imam sada par pitanja za vas..."

"Spremni smo", nasmejao se Liam.

Uzela sam papir, ali kada sam podigla ruku jasno se videlo da drhtim pa sam odlučila da ostavim papir tu gde jeste.

"Dakle... Nedavno ste objavili vaš četvrti album pod nazivom Four", rekla sam trudeći se da mi glas ne zadrhti. "Imate li neku pesmu za koju ste posebno vezani?"

"Hmm, ja mislim da imam dve", rekao je Louis gledajući me pravo u oči što me je nateralo da zadrhtim. "Night changes i No control."

"Čula sam da si ti napisao No control."

Klimnuo je glavom. "Da, zato je i volim", rekao je što je nateralo ostale da se nasmeju, uključujući i mene.

"Moja je Spaces", rekao je Zayn.

"Zašto?", upitala sam ga i dalje osećajući Louisov pogled na sebi.

A/N: Sviđa li vam se prvi deo moje priče? Volela bih da mi javite u komentarima! Hvala 💖