Dve reči (Louis Tomlinson story)

Sindom obožavateljka

"Laro!", viknula sam. "Dođi da vidiš ovo!" Pre svega, trebao mi je i svedok da ovo nije san ili da nije namešteno.

Ona je prilično nezainteresovano ušla u sobu i pogledala u kompjuter. "Šta? O bože! Je l' to stvarno on ili lažan profil?"

"Stvaran", rekla sam. "Možeš li da poveruješ?!"

"Ne, i dalje ne mogu."

"Hoćeš li da ideš sa mnom?", upitala sam je zato što znam da je to oduvek želela. Nikada nismo otišle ni na jedan njihov koncert zato što nikada ne možemo da skupimo dovoljno para.

"Da!", kriknula je i pogledala me. "Jedva čekam!"

Lara je izašla a ja sam otkucala odgovor.

Bila bi mi čast! Smem li da povedem drugaricu?

Nisam baš razmišljala o tome kada sam pitala Laru da pođe sa mnom, mada se nadam da nije problem.

Skuvala sam sebi kafu, nestrpljivo čekajući odgovor. O bože, hoću li pričati sa njim? Mislim, naravno da hoću, ali o čemu? Nije kao da sad mogu da spremim pitanja. Šta da obučem?

Prvo treba da udahnem i da obuzdam obožavateljku u sebi. Ne smem tako da se ponašam pred njim. Ja nemam šesnaest godina.

Stigao mi je odgovor! Napisao je: Naravno da neće! Koncert počinje u 20.00 ali ja želim da te vidim pre, možeš li da dođeš u 19.00?

ŽELI DA ME VIDI PRE.

Nadam se da neću doživeti infarkt do sutra! Uz to mi je ostavio i naziv mesta. Odgovorila sam da mogu i da jedva čekam. To ne zvuči jadno, zar ne? Nadam se da ne.

Zaboravila sam i Paula i njegovu glupu poruku i sve i samo sam mislila na taj trenutak kada ću ga ugledati, njega, Louisa Tomlinsona, i on će raširiti ruke a ja ću mu se baciti u zagrljaj dok svi budu aplaudirali i tada će me poljubiti i svima reći da sam ja ljubav njegovog života i-

PROBUDI SE.

Okej, to se definitivno neće desiti, ali jedino što imam je maštanje i to niko ne može da mi ukrade.

Ovo će biti najtežih dvadeset četiri časa u mom životu. Pre koncerta moram da odem na predavanje, da odem u kupovinu, da nađem šta da obučem. Bože, pomozi mi.

Lara i ja smo cele večeri pričale samo o tome, čak i za vreme filma kojeg smo pustile. Jednostavno nismo mogle da se koncentrišemo ni na šta drugo. To mi je predstavljalo veliki problem. Ali dobro. Ipak idem na taj koncert. Haha.

Lara je iste te večeri našla šta će obući. Ja nisam imala toliko sreće, pa sam odlučila ds je bolje da sve to hladne glave pogledam ujutru. Nisam sigurna da li je to baš bolja opcija, ali ne preostaje mi ništa drugo.

Ni ujutru se nisam bolje provela.

》》》》》》》》》》》》》》》》

Komentarišite i kliknite vote!💜