Začarane

Dead charmed walking

Ceo odred Velike Boginje je koračao po zamišljenoj pravoj liniji iza Gospođe Alexander koja je dovela red do beskrajne sale za ručavanje.Svi smo seli za sto,a meni su samo Bonnie-ne reči odjekivale u glavi.

,,Smrt."-Time što ih je rekla smireno i skoro bezosećajno mi je podsticalo još veću jezu i strah.

Svima su poslužili večeru u istom trenutku,možda zato što nas niko nije posluživao već se hrana samo stvorila ispred nas u velikim količinama.Ovo je jedino mesto gde se začarane i odbačeni mogu neometano družiti i jesti zajedno.Bilo nam je zabranjeno čak i da gledamo u njih kada su išli ispred nas ka kafeteriji.

Na kraju naizgled beskrajne sale se stvorio beli oblak,koji je polako otkrivao direktorku i neku ženu u ciganskoj odeći kako u transu gleda ka činiji sa vodom.

,,Molim vas da ne počinjete odmah sa večerom,jer ne želimo da prekidamo tradiciju staru više od 500. godina." Prišla je ženi u ciganskoj odeći čiji pogled je i dalje bio prikovan za činiju.Kada joj je direktorka spustila ruku na rame,ona je podigla glavu i svi su videli da ona nema oči.Prva godina se uznemirila,dok su ostali ćutali i smejali nam se.

,,Tišina!Tišina!Sada će se svakoj začaranoj predvideti budućnost.Ići ćemo po abecednom redu.Molim Gospođicu Mary Ashton da priđe Moiri."Svi su ućutali i čekali da Moira izvede svoju magiju.Ledila je krv u žilama,blago rečeno.Koža joj je bila bela kao sneg,kosa crna kao ugalj i vukla se po zemlji.Stavila je Mary-ne ruke u činiju sa vodom,a zatim su joj oči zasvetlele jakom,belom svetlošću.Mary se tresla,skoro kao i svi iz prve godine.

,,Završićeš uspešno svoj red i ostati da živiš u svetu začaranih,usvojiti začaranu i otvoriti svoju prodavnicu napitaka.Ništa posebno."Zaključila je Moira i izbacila njene ruke iz vode.Direktorka nije bila zadovoljna njenim odgovorim i poslala je Mary na mesto.

,,Ne smete pristrasno govoriti učenicama."Strogo je izjavila direktorka,izazivajući Moirin bes.Moira ju je pogledala i pljunula na pod.

,,Slušaj,stara,nemoj mene da kriviš što ti svake godine dolaze sve slabije.Dođavola,pričaću ću!"Još jednom je pljunula na pod i pogledala u naš red.Polako je prelazila pogledom preko svakog učenika,a zatim se zaustavila na meni.

,,Moira,morate da shvatite da u naš..."Nastavila je direktorka gutajući knedlu,ali ju je Moira oštro prekinula svojom gavranskim glasom.

,,Umukni,stara!Ti mala,dolazi ovamo!"Pokazala je prstom na mene,a ja sam se sledila u momentu i još jače prikovala za svoje mesto.Direktorka je bila uvređena,ali izgleda da je naviknuta na njene ispade,tako da je samo ćutala i od mene očekivala da ustanem.A ja kao običan šeprtlja u svakoj ozbiljnoj situaciji sam pokušavala da je ublažim.

,,Mislim da ne bih ja trebalo.Ništa nisam jela,a čula sam da nije dobro predviđati budućnost na prazan stomak."Svi su se nasmejali,sem osoblja.

,,Svi znamo zašto se ona plaši,zna da neće uspeti.Pa,opet,ne mogu svi biti ,,Velike Boginje" evo ja ću izaći."Odgovorila je Angela  koja je sedela dva mesta ispred mene pored nekog dečka sa plavim očima.

,,Upravo tako,neke moraju biti varičele,Idem ja."Blago sam se odgurnula od stola i krenula nesigurnim koracima koji su odjekivali celom dvoranom,dok konačno nisam stigla ispred stola na kom je stajala činija.Drhtavo sam pružila ruke ka njenim i osetila kako su njene ispucale i beživotne,skoro kao leš.Njen dodir je bio hladan kao led,osetila sam kako mi se krv u rukama zaleđuje,nije ni čudo što se Mary onoliko tresla,više nisam imala kontrolu nad svojim telom koje je led polako obuzimao.Vitalne funkcije su se ledile od glave do vrhova nožnih prstiju,osetila sam kako postajem sve bleđa.Kada mi je stavila ruke u vodu osetila sam veliko olakšanje i polako počela da se vraćam u normalu.Sada se ona tresla,njena koža ako je i mogla da bude belja,postajala je.Osetila sam kako joj se mišići grče kao meni malo pre,odbacila je moje ruke u stranu.Cela sala je počela da drhti,kao da je zemljotres bio u tom trenutku.Luster je pao,svi su ustali sa svojih mesta,a ja sam osetila kako me obuzima neka jaka magija,guta me.

,,Vidim!"Zavrištala je Moira ,,Moćna magija...rat...smrt!"Kada je uzviknula ,,Smrt!" sve je počelo još jače da se trese.Samo je direktorka mirno reagovala.

,,Sana la,hurum ba,mafiniosa zuhur ra."Direktorka je izgovorila vradžbinu i sve je stalo.

,,Ovo je nemoguće.Ovo se nije desilo u poslednjih 300. godina!Uzela je moju magiju i okrenula je protiv mene!"Moira kao da nije znala gde se nalazi,samo je vrtela glavom i gledala u činiju kao da sam bila kriva za najveću katastrofu na svetu.

,,Ne..ja..nisam to htela,žao mi je.Ni ne znam..."Pokušavala sam da se odbranim,ni sama nisam bila svesna šta sam uradila,u jednom trenutku me je njena magija gušila,a u drugom sam ponovo normalna,skoro.

,,Odvedite učenike u sobe.Niko ne sme da izlazi do jutra,da li sam bila jasna?"Svi su klimnuli glavom i pošli ka sobama.Profesori su nas odveli u sobe i zaključali ih radi predostrožnosti.

,,Zašto nas zaključavate sa ovom ludačom,treba li sve da nas pobije?!"

,,Koji je tvoj problem?Šta sam ja tebi učinila,ako ti je toliko žao zbog tvoje suknje,kupiću ti novu,ok?"

,,Molim te.Kao da bi mogla,ni da prodaš sve što imaš ne bi mogla da je otplatiš,ali ne kažem da je u tome stvar."

,,Nego u čemu je onda stvar?"Sve smo se poređale oko kamina.

,,Od kada si došla samo je o tebi reč.Sve se vrti oko tebe,ti si centar začaranog sveta.Sve začarane dobiju magiju na Testu Magije kada nauče dosta toga i tada se zna koliko su moćne,ali ti si izgleda dobila i pre nego što si došla u ovu školu.Zato bi bilo najbolje da se držiš podalje od svih nas i ne pokazuješ svoje ,,moći" jer su reflektori trebali da budu uprti u mene."Zašto priča takve stvari?Nikada u životu nisam bila neko poseban,uvek sam se uklapala u masu i bila prosečna devojka koja nosi luckaste mašne u kosi i radi ono što joj roditelji kažu.Ne verujem da će mi se sudbina promeniti za jedan dan.

,,Znači ne smetam tebi,već tvom egu.Ok,sklanjam ti se sa puta,mada mislim da imaš pogrešno mišljenje o meni."Uvek sam bila dobra sa svima,ne volim da navlačim na vrat zlobne osobe kao što je ona,pustiću je da živi u svom malom zlom svetu.

,,Angela,misliš da je ona...znaš?"Devojka ju je uplašeno pogledala i davala neke znake očima.Da sam ja šta?Imam osećaj kao da sam u nekoj telenoveli,još da upadne neki Alejandro i mogu da umrem.

,,Ne pričaj budalaštine,Selena."Oštro jo je odgovorila,a Selena je spustila glavu.

,,Šta?Šta sam ja?"

Angela je duboko uzdahnula i pogledala me u oči,do sada je uvek izbegavala da me pogleda,ali mislim da će mi sada reći nešto ozbiljno.

,,Postoji proročanstvo.Ono kaže da će izbiti veliki rat 7025. godine između odbačenih i začaranih."Na trenutak mi je zazvučalo smešno.

,,Mi o tome ne treba da brinemo,imamo još 5009. godina do toga.Ne verujem da ćemo biti žive."

,,Trebalo je da pretpostavim da ne znaš.Po kalendaru začaranih 7025. godina je za 4. godine!"

,,Molim?!Pa šta ćemo da radimo?Zašto niko ništa ne preduzima da do rata ne dođe?"

,,Proročanstvo kaže da će doći začarana iz Prvog reda Boginje koja će zaustaviti rat.Sada svi misle da si to ti,ali ja planiram da to budem ja,zato mi se skloni sa puta!Sutra ćeš ići kod direktorke i reći ćeš joj da više ne želiš da ideš u Wagwarts."

Nije ni sačekala moj odgovor,već je sa svojim pratiljama otišla u sobu.

,,Nećeš valjda otići?"Bonnie me je gledala onim njenim velikim očima kao kuče,bilo bi mi žao da je ostavim samu sa njima,a najviše bi mi bilo žao ako bih čula da nije prošla završni test,znala bih da sam ja kriva.

,,Ne,ne planiram da odem.Jedina koja će ovde otići je ona."

Nadam se da vam se svideo nastavak i radnja,ako želite nešto da mi preporučite ili  vam se nešto ne dopada molim vas napišite u komentaru :)

Hvala vam,drage moje :*