Pucketanje visokih potpetica o klizave pločice odzvanjalo je dugačkim hodnicima srednje škole Ričmond. Candy je lagano i oprezno trčkarala ne bi li se okliznula o sveže obrisane vlažne pločice.
"Šta misliš da li mu je lice nabrčkano kao Bortiju?" Candy je zadihano pričala. I lagano trčkaranje za nju je predstavljalo veliku aktivnost.
"Pff, vodiš Bortija pet puta mesečno na masažu sigurno je da bolje izgleda" Cosmo je promrmljala.
Bort ili kako ga je Candy zvala Borti bio je sedmogodišnji pas rase pug. Odrasao je uz Candy a vremenom je postao njen nerazdvojni prijatelj i član porodice.
"Eto nas" Candy je promrmljala lagano usporavajući blago trčkaranje. Iz torbe je izvadila malo ogledalce u koje se pogledala. Rukom je prošla kroz svoju bujnu plavu kosu nameštavši je. Iz torbe je izvadila mali ružičasti karmin i još jednom prešla preko svojih usana. Zatim ga je vratila u torbu i pritisnula drvenu kvaku koja je otvarala stara vrata učionice 7B.
"Hej pa ti mora da si..." Candy je ušla u učionicu prebacivši kosu preko levog ramena.
Pogledala ga je pravo u oči, i tada je njena sigurnost nestala. On nije bio ono što je očekivala.
Ona, uvek drska, direktna i hladnokrvna. Kao da je ostala bez svoje zaštite.
Ispred table stajao je čovek koji se bližio svojim tridesetim godinama. Njegova gusta crna kosa bila je blago zalizana na desnu stranu, dok su njegove tamno plave oči gledale direktno u Candy. Crna kosulja, pantalone tamne teget skoro crne boje i srebrni sat koji je stajao na njegovoj levoj ruci odavali su znake ažurnosti i ozbiljnosti.
Bio je sušta suprotnost sedamnaestogodišnoj devojci iz malog Ričmonda koja je odzvanjala neodgovornošću.
"Da ja sam... a ti mora da si Candy?" Pogledao ju je dok je u ruci držao nekoliko papira, čas je u najveće trajao.
"Da..." Nervozno je spustila pogled a zatim otisla do zadnjeg reda u učionici, povukla stolicu i sela.
"Nagovestili su mi da ćeš da kasniš..." Promrljao je okretajući se prema tabli.
"Mogli su i da ti nagoveste da kraljice nikada ne kasne..." Drsko je odgovorila ponovo podižući svoj odbrambeni zid.
"Da? Epa kraljici bi onda prijala jedna kazna? Ostaćeš posle časova i pomoći u krečenju školskog hodnika" Na licu mu se izvio blagi osmeh dok je na tabli pisao svoje ime.
Candyno lice je pocrvenelo. Kipela je od besa, stisnula je zube dok je svoje duge nokte zarila u drvenu klupu pokušavajući da sakrije bes. Sa jedne strane imala je takvu želju da mu odrubi glavu i njegovim mesom nahrani Bortija, dok je sa druge strane naveo da se oseća drugačije.
Bio je prvi koji joj se na neki način suprotstavio i koliko god da je mrzela to, u neku ruku joj se dopala njegova smelost i hrabrost.
"Jack Hesting" Napisao je svoje ime što je propratilo neprijatno škriputanje krede.
"Oh da i posećate na one pirate sa Kariba" Candy se podrugljivo nasmejala.
"Oh, to je Jack Sparrow ali drago mi je da me smatrate za tako zgodnog čoveka gospođice Holds" Blago se nasmešio i namignuo u pravcu Candyne klupe.
"Ha-ha" Podrugljivo se nasmejala izvijajući svoje velike i pune usne.
Iako su po školi i ne tako velikom Ričmondu kružile glasine o njenim napumpanim usnama i "lažnim" grudima gospođica savršena je od glave do pete bila "100% prava".
Ostatak časa protekao je uz par prigovora od strane Candy koji i nisu baš najsrećnije uvaženi. A onda je posle 55 minuta časa zvono oglasilo početak odmora. I iako je Candy tom času prisustvovala čitavih desetak minuta bilo joj je jasno da njene manipulacije neće proći baš najbolje sa novim profesorom.
Iako ga je predstavljala kao "onog novog profesora" Candy se njegovo ime, visina, boja kose i očiju dobro urezala u pamćenje.
"Hajdemo Cosmo" Pokupila je stvari sa klupe i krenula prema vratima.
"Heej, zaboravila si nešto" Jack je pritrčao do Candy pre nego što je stigla da izađe iz učionice.
"Šta?" Prevrnula je očima okrenuvši se prema njemu.
"Moj broj naravno" Iz zadnjeg džepa je izvadio blago izgužvanu ceduljicu sa njegovim brojem.
"Ohh, izvini nisi moj tip" Podrugljivo je slegnula ramenima.
"A ja mislio da te vodim na večeru? Ne laskaj sebi Candy, jednom piratu barbika nije potrebna" Nasmejao se.
"Samo sam se nadao da mogu da ti napišem poruku o kaznenoj nastavi za kasnije danas" Uzeo joj je ruku i stavio papirić u njenu šaku.
"Vidimo se kasnije gospodine Hesting" Na njenom licu stajao je lažni osmeh koji je prekrivao erupciju koja se dešavala u njoj.
Stegla je zube i po ko zna koji put danas spuštena na zemlju od strane iste osobe izašla iz učionice.
A/ n:
Novi deoo :) Pokušavam da se popravim i pišem sa malo više opisa i da usporim radnju. Tako da bi mi puno značilo vaše iskreno mišljenje. Ly all ♡
11. 09. 2016
