Famous

Prvi deo|Romeo je izdajica

"Don't waste your energy trying to change opinions ... do your thing, and don't care if they like it." --Tina Fey

Slušajte pesmu Three empty words by Shawn Mendes.
~*~*~*~
''HVALA LOS ANGELES!'' ,povikala sam odlažući gitaru i uskoro sam bila dočekana sa erupcijom glasova:TEA MI TE VOLIMO,TEA MI TE VOLIMO!

Pogledala sam prema publici,mahnula poslednji put i napravila srce rukama,to je navika kako bih pokazala da volim svoje fanove. Drago mi je što je ovoliko njih došlo,ali znam da postoje i oni koji trenutno gledaju ovaj nastup live ko zna gde i ko zna u koje vreme. Sama sam nekad bila takva i cenim svakog od njih,iako mi je žao što nisu ovde sada.

Sišla sam sa pozornice. U bekstejdžu me je dočekala sa osmehom moja prva i jedina menadžerka,Rose.

Zagrlila me je i odmah se udaljila. Napravila je zgrožen izraz lica.

''Ma daj Rose,baš me zanima kako bi ti izgledala da se nonstop krećeš po bini i pevaš,skačeš...'', rekla sam uz osmeh. Rosin osmeh je skoro do njenih očiju. Primećuje se trag sjaja sreće u njenim plavim očima.

''Znam da bih sigurno počela da trčim da se istuširam i sredim s obzirom da imaš za deset minuta intervju u emisiji Popodne kod Ronalda''. Ostavila me je zaprepašnjenu i čuo se zvuk udaranja njenih štikala o parket.

''Sranje,sranje,sranje'', promrljala sam i počela da trčim prema svojoj svlačionici.

Rose je oduvek bila na neki način kao druga majka. Pre otprilike šest godina,pronašla me je. U drugom razredu srednje imali smo zadatak da otpevamo delove Romea i Julije. Smatrala sam kako je to sasvim glupo i nisam mogla da podnesem klasiku. U to vreme sam bila emo hard rokerka i što je najčudnije od svega,mrzela sam sve što je vezano s ljubavlju.

Ali,opet,bila sam srećna što sam dobila Juliju kao glavnu ulogu u predstavi i tada je bio prvi put da sam uopšte nastupala. Imala sam veliki strah nastupa pred ljudima,ali,tada sam konačno skupila hrabrost. Medjutim,odbila sam da me Romeo stvarno poljubi i na kraju smo imali kompromis da me poljubi u obraz.

Hej,ne osudjujte,bila sam socijalno veoma,veoma čudna osoba.

Predstava je išla po planu,sve je izgledalo savršeno,samopouzdanje mi je iz minuta u minut predstave sve više raslo i shvatila sam da konačno nemam čega da se plašim.

Sve je to u jednom trenutku palo u vodu. Došla je scena kada je Romeo trebao da poljubi Juliju. Najpopularnija devojčica u školi,Adriana,sedela je u prvom redu dok je gledala predstavu.

Romeo me je odgurnuo,sišao sa scene i popeo Adrianu na scenu. Počeo je da je ljubi,a ljudi su mi se smejali.

Bila sam ponižena i ismevana,ali,sve loše se dešava zbog nekog dobrog. Bar je to bilo tako u tom slučaju.

*Flashback*

Otrčala sam sa scene i izašla napolje na svež vazduh. Mrzela sam ih sve. Ljude,njihov smeh i jebenog Romea.

''Znaš,mislim da si divna pevačica i mislim da je onaj dečko izgubio šansu da poljubi tako lepu...'', čuo se ženski glas. Prekinula sam je.

''Ne zanima me iskreno,samo me je osramotio pred svima.Znala sam da je sve ovo greška,zn-''. Okrenula sam se i videla visoku ženu,negde u tridesetim godinama,izgledala je ozbiljno i profesionalno sa svojom ridjom kosom vezanom u pundju,crnom suknjom do kolena i belom košuljom uvučenu u nju. Bila je blago našminkana sa crvenim karminom.Ispružila je ruku.