Trouble.

chapter 1

"On je tako seksi!" - govorila je uzbuđeno Liv dok smo napuštale učionicu.

"Sigurno" - rekla sam vjerovatno najgoru laž u cijelom životu

"Ali ja imam Chrisa, naravno". Šetale smo do Livinog auta, dok su sitne pahuljice padale u moju kosu mrseći je. Nikada zapravo nisam shvatala zašto volim snijeg. Uvijek bi mi kvario neke planove ili to, ali i dalje sam ga voljela i bila bih jako vesela kada bih kroz prozor gledala sitne pahuljice kako prave bijeli pokrivač. Čudno.

"Mrzim snijeg" - ali tu je naravno bila Liv koja nije voljela ništa osim ljeta koje bi me bukvalno otopilo.

"Ne nerviraj me" - ušla sam u auto i sela na suvozačko, dok je Liv davala gas.

"Znaš, voljela bih da mogu imati više momaka odjednom" - ovo mi je bilo jako čudno.

"Na šta misliš?"

"Pa na primjer, da budem sa Chrisom, i sa Harryjem" - rekla je sa smješkom, skrećući pogled na mene

"Ti si bolesna. Ne možeš se petljati sa profesorom" - nekada je imala svojih retardiranih izjava, a ovo je bila jedna od njih

"Misliš da ne mogu?"

"Mislim da si glupa" - frknula sam na što se ona nasmijala. Koliko god ona bila dobra u školi i sve to, nekada se znala ponašati tako djetinjasto, da bi rekli da sam ja pametnija od nje. A to nije bilo tačno.

"Ako nisi znala, danas trebamo otići u biblioteku, zar ne? Trebam uzeti neke knjige, Harry je danas rekao" - skrenula je naglo.

"Hoćeš da poginemo?" - svezala sam jače pojas

"Ne, samo idemo u biblioteku. Nećemo dugo"

"Okej" - kao da sam imala izbora

...

"Oprostite gdje mogu da nađem ______?" - upitala je ženu dok sam se ja dosađivala. I ona i ja smo znale da ja to neću pročitati, a i da je sada uzmem, stajala bi negdje među mojom odjećom, pa zašto onda sve ovo raditi? Još je razgovarala sa onom ženom, a onda su zajedno otišle do polica sa knjigama. Možda da ipak uzmem knjigu? Možda bude zanimljiva? Hahaha, samu sebe iznenađujem.

Krenula sam prema Liv i toj ženi, ali dovraga, jedan čovjek ne zna hodati pa me je oborio na pod.

"Jesi dobro?" - upitao me i kada sam podignula glavu shvatila sam da sam se našla lice u lice sa gospodinom dotičnim od danas. OPET.

"Naravno da sam dobro, šta krvarim ili nešto?" - odbrusila sam grubo.

"Ne budi drska" - pogledao me je duboko u oči dok mi je stiskao ruku. Možda je izgledalo da mi pomaže dok ustajem, ali ruka me je jako boljela.

"Pusti mi ruku" - zarežala sam doslovno

"Došla si po knjigu?" - pomogao mi je da ustanem, a zatim je krenuo do police gdje je bila Liv.

"Ne" - odbrusila sam - "Zar ti ličim na nekoga ko čita knjige?"

"Pa slušaćeš mene" - dohvatio je knjigu i k'vragu ima dobre noge.

"Znam" - odgovorio je ležerno. Molim?

"Evo izvoli" - pružio mi je knjigu

"Ti očekuješ da ja ovo pročitam?"

"Naravno da ćeš pročitati. Rekao sam ti tako" - šta on misli da je? Bog?

"Pa čisto sumnjam" - stavila sam mu knjigu u ruke.

"Evo me!" - viknula je Liv. Skoro sam zaboravila na nju.

"Idemo" - povukla sam je za ruku, krećući se prema vratima