Na steni, 2011.

Čežnja

Stajao sam kao skamenjen, preplavljen osećajem ogromne radosti, osećao sam se kao da moje grudi zauzimaju prostor cele plaže. Srce mi je poskakivalo. Ceo dan sam proveo na steni, iznova i iznova prisećajući se tvog poljupca. Želeo sam ponovo da te vidim, ali nisam znao gde bih te mogao tražiti. Takvog anđela nema ni među zvezdama. Očiju zelenih kao morsko dno, usana crvenih kao višnje, crne sjajne kose kao zvezdano nebo na mesečini, ruku nežnih kao oblaci, osmeha blagog kao povetarac i obraza mekanih kao latice ruža. Lavež moje utrobe vratio me je iz zanesenosti. Ne znam koliko dugo sam već na steni, ali vidim da je sunce visoko na nebu. Glad me je sklonila sa stene i sa sunca. Otišao sam u sobu kako bih nešto pojeo. Zaspao sam u hladovini lipe i sanjao sam te. Grmljavina koja je počela, prekinula je moj san. Vidim da je oblačno, kiša samo što nije počela. Sklonio sam se u sobu. Bližilo se veče i ja sam znao da te danas više neću videti jer je podrhtavanje prozora najavljivalo nadolazeće nevreme. Pošto više nisam mogao da izađem zbog kiše koja je počela sa kapima veličine klikera, znao sam da ću propustiti moju večernju šetnju obalom. Uzeo sam da čitam roman. Jedva sam čekao da svane, kako bih opet otišao na stenu u nadi da ću te videti.