HIS LUCKY GLOVES ✍️

~Prolog~

Reći ću Vam jednu istinu u koju sam se sama uverila. Osetila sam je na koži i udahnula plućima, doživela sam je.

Na Vama je da birate... Da li ste jedni od onih koji istinu ne vide jer ih sputavaju mnoga tuđa mišljenja?
Ili ste kao i ja? Sanjar...

Snovi se ostvaruju!

To je moja istina. Smešno, zar ne?
Mislite da sam obična, glupa devojka koja ne vidi dalje od nosa, ali prvo se zapitajte koliko teške cilje postavljate sebi. Koliko često sanjate neostvarljive želje?

Moj san se ostvario. Verujte mi! Ali samo zato što je bio sasvim običan, i iskren. Bio je to san moje duboke želje za njim.

Sada se pitate šta mi se ostvarilo, šta je bila moja želja... Pitate li se zašto sam obučena u mekanu pidžamu u tri sata posle podne? Zašto ležim u krevetu prekrivenim maramicama, dok mi suze silaze niz obraze?
Dovoljne su samo dve reči...

Max Hunter.

Moj jedini on.

On kao dečak u kojem sam videla svetlost, iako je u sebi nosio tamu.
On kao odrasli tinejdžer u čijem sam prisutvu gubila moć govora. On kao muškarac čija me nevidljiva unutrašnjost opila.
On kao moja druga polovina.
I na kraju on koga sam izgubila.

Za sve je kriva ta jaka, bezgranična tama... Ta tama u njemu nas je spojila, ali i razdvojila...

Želite li znati kako se moja želja ostvarila? Kako sam ga imala, pa izgubila?
Jer možda ga sad nemam, ali imam sećanja na nas, na našu ljubav koja nije bila ni malo laka samo zato što je on tako težak.

Pa, sve je počelo pre osamnaest godina kada sam prvi put kao petogodišnja devojčica ugledala tužne plave oči... Tako mala nisam znala da ću noćima, godinama biti nemirna zbog tog visokog dečaka koji je bio sve samo ne srećan.
Tada nisam znala da je bes njegovo drugo ime.

Sada znam i volim ga još više...