Part 4.
I dok sam ja tako setala snijeznim ulicama Chicaga, razmisljala sam po malo o zivotu. Moj tata, zapravo ne znam tko je on, a i da saznam, nikad mu nebi rekla ''tata'' ili bi ga smatrala ocem. Mama je samnom zatrudnila kada je imala samo 17 godina, a on je od nje bio stariji 3 godine. Mama takoder nije imala nikoga osim tete, mamine sestre. Mamini roditelji, a moji baka i djed su poginuli kada je bila tek mala. Kada mu je rekla da je trudna, rekao je da on nikada nece biti otac djetetu, a najmanje ne sada kad je zeljan proci sve. I tako se moja najdraza mamica koju nebi mijenjala za ista na svijetu patila, radila dva posla, brinula se za mene, isla na fakultet, zivjela skromno sa tetom, sve je to radila za ovo sto imamo danas. Nadam se da cu joj uspijeti uzvratiti za sve sto je napravila za mene i nadam se da ce jednog dana biti ponosna na mene.
Stala sam ispred knjizare i otresla snijeg sa kaputa. Sve je vec uredeno u Bozicnom ugodaju. Usla sam u knjizaru i kupila neku knjigu, kako bi imala sta raditi preko vikenda jer naravno, drugih planova nemam. Ubrzo sam se vratila kuci.
''Mia!'' Mama je vikala na samom ulazu.
''Gdje gori zeno?'' Rekla sam kroz salu jer sam mislila da se zeza samnom
''Pattie i ja, ako se ne sjecas teta sa sinocnje vecere moramo hitno u NY na ispomoc, desilo se da se tako izrazim, neko veliko sranj i fali im medicinskih sestara, a dobile smo poziv i tamo smo najmanje dva dana, ovisi o situaciji pacijenata i dodatnih slucajeva.'' Sve je to tako brzo izgovorila da sam ostala malkoc paf, ali dobro. Sta cu ja sama dva dana? Da umrem od straha, alo?!
''Pattien najstariji sin ce biti te dane s tobom ovdije. Nista se ne brini, spremila sam mu sobu dok te nije bilo da ne moras ti i jako je dobar i drag decko..Eh da! I obavezno mi javi novosti vezane za posao.''
''Ma mama! Kako me mozes sa nepoznancem ostaviti u kuci?'' Bunila sam se, logicno.
''Ne brini se mila, s njim ces biti sigurna kao i samnom. Moram ici. Vidimo se lutko, budi dobra.'' Poljubila me je u obraz i jako zagrlila sto sam joj i uzvratila i onda je izasla.
Bila sam pomalo ljuta. Kako me s nekim tek tako moze ostaviti samu? Arghhhh. Nazavala sam Bebe i sve joj ispricala, reagirala je isto kao i ja i takoder je bila u nevjerici te se ponudila da i ona dode kod mene, ali naravno, nisam pristala na to jer bi moglo ispasti samo jos gore. Napravila sam si vrucu cokoladu, naravno zakljucala kucu kako mi neki manijak nebi sad upao dok sam sama i krenula citati knjigu.
***
Zvono na vratima. Jao, ako je sin od one zene sve cu mu objasniti i reci da ja mogu biti sama i da mi ne treba itko da dadilja o meni! Pa imam dovoljno godina da budem nekoliko dana sama, nisam glupa! Otvorila sam vrata i odma pocela.
''Ej, bok, ja sam Mia. Drago mi je da si tu, ali meni stvarno ne treba dadilja da me cuva, mislim izgledam li kao dijete?'' Rekla sam i pogledala ga. Kada sam ga vidjela mislim da me je proslo 1200 trnaca tijelom, blaga paraliza i osjecaj nekoliko prijeloma kosti.
''Bok i tebi.'' Rekao je i prosao pokraj mene. Znate tko je to? Moj prijatelj po kojemu sam se vjesala vani i naravno zgodnicak iz LA. Sad sam jos vise sigurna u odluku da mi ne treba tu jer ce me sprdat, provocirat, biti bezobrazan, zajebavat.. Zasto uopce razmisljam?
''Koja je moja soba?'' Rekao je hladno bacajuci torbu na pod.
''Ti ovdije nemas svoju sobu.'' Kratko i drsko sam odgovorila.
Pogledao me je i digao obrvu.
''Jasno mi je da ne zelis da sam tu, ali stvarno mislis da bih ja bio ovdije da ne moram? Daj ajde.'' Rekao je i bacio se na kauc i nadodao ''Imam ja i pametnijeg posla nego cuvati okolo bojezljive djevojcice.'' Rekao je sa podsmjehom.
''Snadi se sam u ovoj kuci, za sve sto trebas. A mene ne pitaj za ista gdje je i sta je.'' Rekla sam, ugasila televizor koji je gledao i zaputila se u sobu.
***
''Beatirce, hvala Bogu da si dosla.'' Bila sam vidno izivcirana i ljuta na mamu, odnosno njenu odluku.
''Pa tko bi rekao da se ispod onakvog zgodnicka krije ovakav supak.'' (BOZE OPROSTI MI NA OVIM RIJECIMA)
''Mah, briga me. Nego, sta cemo mi?''
''Jesi uopce provjerila mail za posao M?'' Sumnjivo me je pitala
''Pa ja sam totalno zaboravila!'' Stavila sam ruku na usta i brzo otrcala u dnevni boravak gdje je gospodin bezobrazni jos uvijek sjedio i glumio mila-geru. Pogledala sam ga i samo uzela laptop i kad sam krenula prema gore rekao mi je ''Dobila si posao, cestitam.''
''Molim?''
''Da, rekao sam ti to.'' Bio je uvjeren u ono sto govori i naravno, smjeskao se i pokazivao svoje prekrasne bijele zube koje bi ja tako rado htijela, ah. ''Provjeri si mail.''
Pogledala sam i ostala paf. Stvarno sam dobila posao u adidasu kao njihov fashion-sport bloger.
Stala sam na mjesto i pocela lupat nogama od pod i vristat. Ali cekaj. Ja sam se prijavila za posao modnog stilista. Postalo mi je sumnjivo. Ponovno sam otovrila mail.
S obzirom na vase kvalifikacije, sposobnosti, komunikativnost i prvi dojam povjerenja dobili ste posao naseg sport blogera. Posao modnog stilista nije opredijeljen vama, ali imali smo u vidu vase sposobnosti s toga smo Vam dali drugo slobodno radno mjesto. Nadam se da cete se snaci na novom radnom mjestu da cemo s Vama imati sigurnije i bolje poslovanje i promoviranje nasih proizvoda i zdravog zivota.
Procitala sam mail i bila sam odusevljena. Beatrice i mama takoder. Zahvalila sam se Justinu, odnosno gospodinu bezobraznom na vijestima, na sto mi se on samo nasmijesio. U znak zahvalnosti sam mu pokazala koja je njegova soba, jer bi mi usprav bilo zao da se tako tijelo presavija cijelu noc na kaucu. Zagrlio me je jednom rukom i rekao da je znao da sam u dubini duse dobra. Wtf? Sve u svemu, genijalan dan, presretna sam! Za dva dana, moj san postaje realnost!
________________________________________
Novi dio. :)
Hvala svima koji citaju, puno mi znaci to.
Ly<3
