Svetla Tama

I

Hitala sam prepunim hodnikom škole zaobilazeći razne grupice studenata. Tu su bili gejmeri, kompijuter manijaci i hakeri koji su svakome barem jednom trebali. Čak i da na majicama nemaju odštampane likove iz video igrica, crvene beonjače i duboki tamni krugovi ispod očiju su ih definitivno odavali. Za njima idu najveće ribe u školi- drolje. Devojke kojima su tatice kupile kola i pojedine delove tela koji nisu vredne pomena, one jure poslednju, najmanju, al najveću grupu- Vukove. Škola im je dala takvo ime, četvorici najpopularnijih maloumnih momaka u školi. Oni su spotisti, loši momci kojih nije dostojna nijedna devojka u školi; oni su nevolja. Skrenula sam pogled sa četitiri privlačna momka i ubrzala nezgraban hod ka kabinetu hemije. Tu su naravno bili studenti kao što sam ja. Povučena bića koja odbijaju tudju pažnju, povlače se uz sebe i sami su sebi dovoljno društvo. Oduvek sam sažaljevala ljude kojima je potreban neko od koga će zavisiti. Ljudi su pokvarena, prevrtljiva bića koja svakog trena mogu da ti zabiju nož u ledja. Kome trebaju prijatelji? Sela sam na svoje mesto u predposlednjoj klupi posmatrajući kako se učionica polako puni, naravno poslednji su ušli oni- vukovi. Na njihova mesta niko nije smeo pogled da spusti, a kamoli da pomisli da sedne. Mejson, Oliver, Urlih i Džejms seli su ne obazirući se na ljude oko sebe. Profesor je stupio u kabinet i nastupio je tajac, atmosfera se naglo promenila i kabinet kao da je ispunila tama. Posmatrala sam kako nas stari profesor Haj posmatra preko sivih okvira dobro poznatih naočara sa ogromnog dijoprijom. Skrenula sam pogled slobodno skicirajući mitske likove sa unutrašnje strane korica stare sveske. Dodavala sam detalje na špicastim ušima male vile dok je profesor sedao za svoju katedru i piskarao nešto u dnevniku. Brzo je zapisao odsutne i plan za današnji školski rad, a onda iz svoje torbe izvukao gomilu papira od kojeg se prizora svima zaledila krv u venama.
-Danas radimo u parovima.- kratko je rekao i učionicu je ispunio žamor. Djaci su se okretali po učionici u potrazi za parovima.
-Ja sam upario parove.- sasekao je žamor u korenu, mogla sam da vidim kako je momak do mene pobeleo. Pribojavao se onoga čega su se svi plašili- da ne bude uparen sa jednim od Vukova.
-Predaću vam papire gde će pisati vaše ime kao i ime vašeg para.- Haj je govorio dok je spuštao papire na radne ploče koje su zamenjivali stolove.
-Onaj koj prvi prepozna ime otićiće do svog para.- njegov glas se sve više približavao i ježio mi kožu na vratu. Dlakava ruka je udarila po stoli ispred moj lica poklopivši tek odštampan, blistavo beli papir sa pitanjima.
-Skini tu kapuljaču, dete.- ironično je izgovorio pomalo razočaranim glasom i nastavio svojim putem. Zakolutala sam očima povukavši papir kažiprstom ka sebi. Pogledom sam prešla preko slova i kao da mi se oko srca steglo crno imaginarno uže. Ruke su naglo počele da se znoje, a noge klecaju. Dezdemona Delon i Urlih Vajld. Srce mi umalo nije odkazalo kada sam čula Urlihovo -Ko je dodjavola ovo?- dok Mejsonu i Dzejmsu pokazuje papir. Nemoćna da išta drugo uradim pokupila sam svoje stvari i krenula ka Urlihovom stolu. Zaobišla sam Mejsona prostrelivši ga pogledom tako da sam ga naterala da se osvrne za mnom dok sam iška ka jednom od njegovih najboljih drugova. Spustila sam papir na sto ostavivši Urliha u čudu. Oslonila sam se na sto kako bi lakše sela na visoku toplu stolicu u naslonila lice na zglavke tako da ne mogu da vidim Urliha koji besumučno pilji u mene. Uskomešala sam se u stolici zahvalna Mejsonu što mi je zagrejao stolicu. Nastavila sam da dodajem detalje na crtež odbijajući da obraćam pažnju na njega.
-Rekao sam ti da skineš kapuljaču!- lecnula sam se od profesorovog povika kao i Urih do mene. Mogla sam da čujem kako pljušte psovke ispod glasa sa Urlihove strane. Skinula sam kariranu kapuljaču iz koje je ispala svetlo braon kosa i prostrla se niz ledja. Nakrivila sam glavu ka Urlihu i pogled braon očiju me zaseni.