The brother of my BFF✔

20. dio

Dvije godine kasnije
Sofija p.o.v.

Mnogo stvari se izdesavalo za dvije godine. Tamara i Nenad su se vjencali. A Tamara i ja samo zavrsile dvije godine fakulteta. Sve ispite smo dale u rokovima.

Nikola i ja i dalje smo zajedno i nasa ljubav je jaka kao i prvoga dana.

.......

Budi me nekakva muka koja traje vec nekoliko dana. Otrcala sam u wc i povracala. Oprala sam zube i vratila se u krevet pored Nikole. On nista ne zna i ne zelim da se brine. To je sigurno nekakav virus. On je se samo okrenuo na drugu stranu. Ponovo sam pokusala da zaspim ali nisam uspjela. Po glavi su mi se vrzmale svakakve misli.

Kada mi je vise dosadilo lezati, budila sam Nikolu. Al on kao da ne osjeti nista.

,,Nikola, budi se. Dosadno mi je."

,,Budam sam vec duze vrijeme." Prebacio me je preko sebe a meni je opet dosla muka. Nekako sam to potiskivala u sebi.

,,Jutro ljubavi. Jesi se naspavala?" Klimnula sam glavom jer ako progovorim, povraticu.

,,Jesi dobro? Blijeda si."

,,Dobro sam. Moram u wc." Ustala sam i opet povratila. Vrata su se otvorila i Nikola je usao.

,,Polako." Drzao mi je kosu. Opet sam oprala zube.

,,Sta ti je."

,,Ma vjerovatno neki virus. Traje vec nekoliko dana."

,,Hajde spremi se. Idemo doktoru."

,,Necu Nikola. Dobro mi je. Samo povracam."

,,Samo povracas? Da nisi trudna?" Od svega, jedino mi to nije palo na pamet.

,,Nemoguce. Nisam."

,,Sve je moguce. Znaci, posat cemo mama i tata?"

,,Nemoguce, pa to je jedini simptom. Sve je ostalo normalno. Nisam. Valjda bi ja nesto osjetila. To svaka majka osjeti."

,,Idemo doktoru i saznacemo. Spremi se. Hajde." Uzela sam odjecu i obukla se."

,,Pobogu Sofija ides doktoru a ne u grad."

,,Zena treba da drzi do sebe iako ide u prodavnicu. Meni se to svidja i ne mislim to mijenjati."

,,Ljubavi, i meni se to svidja. Samo sam uzbudjen. Imam neki osjecaj da si tridna."

,,Vidis, ja taj osjecaj nemam."

,,Hajde, idemo."

Stigli smo u bolnicu te stigli na salter.

,,Treba mi doktor Vukovic."

,,U redu. Sacekajte malo. Doktor ima pacijenta." Stefan Vukvic je doktor kome ja idem otkad sam u Madridu.

Nakon petnest minuta, doktor je rekao da udjemo. Ja sam sjela na stolicu a Nikola je stajao pored mene.

,,Pa Sofija, o cemu se radi?"

,,Mislim da je virus. Povracam. Sigurno sam pojela nesto sto nije valjalo."

,,A ja mislim da je trudna."

,,Jeste li vi u braku?" Koliko god luta dolazila, nisam govorila da sam udata.

,,Jesmo vec dvije godine." Ljubazno sam mu odgovorila.

,,Pa, sigurno postoji mogucnost za trudnocu. A povracanje je jedan od simptoma. Izadit cu ti krv pa cemo vidjeti." Izvadio mi je krv i rekao da sacekamo sat vremena. Sjeli smo u bolnicki kafe..

,,Nikola, sta ako zaista jesam trudna?"

,,Sta ima veze? Ne zelis tu bebu?"

,,Naravno da zelim samo mislim da sam isuvise mlada za to. Tek mi je 20."

,,Ne mozemo vratiti vrijeme. Sta je tu je. Ako jesi, rodices bebu i brinucemo se za nju."

,,Naravno da hocemo. Nisam ni mislila da odstranimo bebu iako ja imam 20." Poljubio me je u glavu i nastavili smo da pijemo kafu. Jedino mi od nje nije muka.

.....

Kada smo usli u ordinaciju, Stefan je listao neke papire.

,,Jesu gotovi nalazi doktore?" U Nikolinom glasu se osjecala uzbudjenost.

,,Jesu. Sofija, nalazi su u redu. Samo sto si sigurno pojela nesto sto je izazvalo povracanje jer nisi trudna. I ne bih vam preporicio da pokusajete da zatrudnite dok vas povracanje ne prodje." U jednu ruku mi je bilo drago a u drugu i nije.

,,U redu. Jel treba nesto da pijem."

,,Kuvajte cajeve. To ce pomoci." Izasli smo te krenuli kuci.

,,Nista od nase bebe."

,,Ne budi tuzan. Bice i ona jednom."

,,Volim te mila."

,,I ja tebe."