Polako počinjem da osjećam mišiće, i nešto mekano ispod mene - krever. Pa kako? Pokušam da pomjerim ruku i osjetim ubodenu iglu u moju desnu ruku. Još nešto me sprečava, nečija velika i čvrsta ruka. Promrdam malo glavu i osjetim poveliku bol. odjedom se čuje lupanje vrata, i napokon, moja ruka je slobodna. Otvaram oči i vidim bjelu prostoriju. U bolnici sam. Opet se vrata otvaraju, i ispred mene staje vitak ćelavi čovjek (doktor).
"Kako ste gospođice Williams?" Začuđeno me upitao doktor.
"Ja...Pa, dobro sam..Malo me boli glava..." Odgovorila sam mu.
"To je uobičajno. Morate da se odmarate, imali ste težak potres mozga." Pogledao me, te se uputio ka vratima. Meni je prišla medicinska sestra i počela da mi vadi iglu iz desne ruke kako bi stavila novu.
"Imaš jako čudnog dečka. Dok si bila u nesvjesti, nije se makao od tebe." Rekla je.
Pogledala sam je zbunjenim pogledom. Dečka? Pa ček, ja ni nemam dečka. Ko bi drugi mogao biti? Možda je došao Mick, pa je mislila da je on moj dečko.
"Ko je bio ovdje?" Začuđeno sam upitala.
"Neki visoki dečko. Obučen sav u crno, kovrdžave kose i promuklog glasa." Ovaj opis uništio je svu moju nadu da je to mogao biti Mick. Ali zašto Harry? Zašto je on bio ovdje, ništa ne razumijem.
Prošlo je dva dana odkako sam izašla iz bolnice. Nisam viđala nikog, pa tako ni Harry-a. Nisam bila na skijalište, samo sam ležala i odmarala se. I još pokušavam da shvatim zašto me je Harry posjetio i plus držao za ruku... Odlučila sam da malo prošetam, ne mogu više doma. A i svakako, za dva dana mi je takmičenje i moram ostati u formi. Obukla sam se i izašla. Otišla sam do Starbucks-a po kafu. I na moju svu 'sreću', desilo se ono za šta sam molila Boga da neće.. Harry Styles sjedi u Starbucks-u sa nekom plavušom i priča. Uzela sam kafu te krenula ka izlazu. Njegov pogled je pao na mene. Prodorno me pogledao, te skenirao moje tjelo. Zaustavio se na crne helanke koje sam danas nosila te zagrizao usnicu. Kako je savršen... Šta sam ja sad upravo rekla? Pa on je ženskaroš, ne zaslužuje te, samo želi da te osvoji. Otvorila sam vrata i izašla. Iza mene se čulo još jedno otvaranje i zatvaranje vrata. Krenula sam ka parku. Iza mene sam osjetila grube muške korake. Nije moguće..Harry ide zamnom? Ma možda i nije on, nije on jedini muškarac na ovome svijetu. Ali neću saznati ko je, ako se ne okrenem, zar ne? Okrenula sam se, i uhvatila Harry-a kako se okreće u drugu stranu kako ne bi izgledalo da me prati. A pratio me je, zar ne? Okrenula sam se i nastavila da hodam. Naglo sam se okrenula i uhvatila Harry-a kako bulji u moje dupe O.o
"Zašto me dovraga pratiš?" Ljuto sam ga pitala.
"Ko kaže da te pratim?" Pogledao me, te uputio jedan vlagolasti smješak. Pa taj čovjek se samo smije, što je njemu?
"Ja kažem." Podigla sam glavu i susrela se sa njegovim zelenim očima. U njegovim velikim zjenicama mogla sam da vidim odraz mog lica, koji baš nije dobro izgledao. Približio mi se. Bio je bjesan. Kako tako brzo mjenja raspoloženja? Prvo bude zavodljivi vragolasti Harry, a onda neko bezosjećajno stvorenje. Ne, pogriješila sam, on je uvjek bezosjećajan. Čvrsto mi je stegnuo ruku i unjeo mi se u facu.
"Da se nikad nisi usprotivila onome što ja kažem!" Rekao je malo glasnije.
"Hahahaha, a što ako se usprotivim?" Nastavila sam da mu se inatim. Šta on misli? Ako može da zastraši sve cure i gradu i da ima onu koju hoće, onda se grdno vara. Mene neće uplaštit.
"Ne igraj se sa mojim strpljenjem!" Rekao je, te mi jače stegnuo ruku.
"Alo, pusti mi ruku! To boli." Kad sam to rekla, njegov pogled je pao na njegovu ruku koja je snažno držala moju i pustio mi je ruku. Pogledao je mene, pa opet moju ruku. Djelovao je zabrinuto i nervozno. Harry Styles nervozan? To još nisam vidjela. Brzo se odmakao od mene, te nestao.
Nastavila sam da hodam i brzo stigla doma. U moju sobu je uletio papirnati avion. Hahaha to mene opet neko od djece zeza? Uzela sam avion, te vidjela trag od hemiske. Otvorila sam avion i vidjela porukicu ispisanu lijepim rukopisom. "Hej, ljepotice. Imaš predivno tjelo. :) H x" Pisalo je srednjim slovima. Harry mi je poslao papirnati avion, što sad hoće? Došla sam do prozora, ali ni traga od Harry-a.
"Zvrrr...zvrrr..." Neko kuca. Pa ko li je sad? Da nije Harry? Brzo sad otišla do vrata i otvorila. Na pragu je stajala Diana, koja mi se odmah bacila u zagrljaj.
"Kad ti nećeš kod mene, ja ću kod tebe.." Rekla je na šta sam se ja samo nasmijala.
"Pa došla sam da te pitam, hoćeš večeras malo u provod?" Rekla je i počela sa se drma.
"Neznam....Ne ide..." Prije nego što sam uspela da dovršim rečenicu....
Što se desilo? Da li će ova noć proći bez njega ili će sudbina ipak upetljati svoje prste? Saznaćete usoro. :)x
BẠN ĐANG ĐỌC
DARK ANGEL // Harry Styles
FanfictionLjubav je staklo koje se lomi ako ga čovjek primi suviše nesigurno ili suviše čvrsto, kaže ruska narodna poslovica.Mnogi svjetski mislioci posvetili su temi ljubavi mnoge redke, a zbog ljubavi su se kroz povijest lomila koplja, pa čak i padale glave...