The Last Letters |ZAVRŠENA|

Another one

(A/N: ne mogu se suzdržati do sutra)

Harry's P.O.V.

Umoran, izlazim iz kuće i proveravam sanduče. Otvorim ga i ugledam tri pisma. Čudno. Ko još šalje pisma u 21. veku? No nema veze. Udjem u kuću i bacim se na crni kožni kauč, otvorim prvu kovertu. I krenem da čitam. Odmah sam prepoznao rukopis. Natalie. Devojka koju sam slomio pre dve godine. Ostavio sam je... Zbog Taylor koja je bila loša u krevetu. Čitam pismo i grize me savest, da li je moguće da me i dalje voli nakon onoga što sam joj uradio? Nakon što sam pročitao pismo, skinuo sam majicu. Tražeći njenu tetovažu. Srce, to je bila njena tetovaža. Uzeo sam drugo pismo i Louis je došao u sobu.

"Hej stari, šta je bilo?" pitao me je.

"Sećaš se Natalie?" pitao sam ga pružajući mu pismo.

"Da..." krenuo je nešto reći ali je počeo da čita pismo.

"Au.. Brate, odgovori joj. Što si takav? Voli te."

"Znam Louis... Poneo sam se kao budala. Ne želim da mi vidi slabost. Neću joj još odgovoriti. Želim da me vreme nagovori na to."

"Ja ne bih tako. Možemo napisati pesmu. Ovaj deo mi se svidja. Ovo "Neko me doziva a zvući kao ti"

"Da, taj deo se i meni svidja. Misliš da će čuti pesmu? Misliš li da i dalje ima moj broj telefona?"

"Ako te zaista voli čuće pesmu makar je i ne pevali jer će pamtiti nas, uvek. A za tvoj broj nisam siguran. Ona ne želi poruku Harry. Želi te nazad druže. Promenio si se. Vereme te je promenilo. Ali i ona Harry."

"Znam Lou ali... Prošlo je dve godine od prekida. Misliš da će mi oprostiti što joj ne odgovaram?"

"Ne znam. Ali imam loš osećaj u vezi sa tim što joj ne odgovaraš."

"Razumem Louis ne nastavljaj molim te."

"Nemoj da za koji mesec kad joj se nešto desi da bude "što mi nisi rekao?!"" rekao je imitirajuću moj glas. Što me je iznerviralo.

"Napolje!" razdrao sam se a on je bez reči otišao ostavljajući me sa svojim mislima. Nervozno sam prošao rukom kroz kosu i bacio sam papire na pod i otišao u krevet, razdrao sam se u jastuk i otišao do teretane. Uzeo sam rukavice iz plavog ormarića i otišao do vreće za boks. Ovo mi je bila rutina. A ranije me je ona smirivala, njeni poljupci, njeni dodiri i njene reči. Njen pogled, one plave oči koje su bile samo moje. Usne kojih se nisam mogao zasititi. A šta sad imam? Njena pisma. Odgovoriću joj, ali ne uskoro...

___________________________________________

Evo ga. Neki su pitali što joj Harry ne odgovara. Pa sada imate odgovor. Nadam se da vam se svidja. Poz.