The Last Letters |ZAVRŠENA|

Why Harry?

22.1.2017.

Evo mene opet. Videla sam te ponovo. A sigurna sam da si i ti mene, mogao si se makar javiti, a ne da lutaš kao senka gradom. Što to radiš? Što ne želiš priznati sebi da ti fali osoba koja će ti biti u zagrljaju? Znam da zvučim kao Liam ali istina je. Istina je ta da se bojiš da ti neću oprostiti. No, ja sam ti oprostila čim si prkinuo sa Taylor, znala sam da nećeš imati sreće dalje. Što je i istina zar ne. Zar si tako lako zaboravio kako smo se nakon svadja uvek mirili? Kako smo hteli tražiti nešto više od ovog drugog ali niko nije skupio hrabrosti za to? Ako si zaboravio to. Rećiću ti samo jedno. Ti si budala koja ne zaslužuje da te iko voli. Ali ipak znam da nisi takav. Samo želim da znaš da te volim. I da smo u istom gradu i da nas kilometri dele. Uvek ću te voleti Hazz. Uvek. Možda će ti ovo zvučati debilno ali svaki put kada ti pišem imam osećaj kao da te čujem da pevaš. Ne neku vašu pesmu. Predpostavljam da znaš ko je Bruna Marsa. Naravno da ga znaš. Sećaš se pesme 'Talking to the moon' Louis mi je rekao da si to pevao svako veče nakon mog odlaska... Veruj mi. Nisam vredna toga. Ali ako jesam baš me zanima kako bi izgledao u suzama, obasjan mesečinom, ispod prozora kako pevaš tu pesmu.

Rećiću ti još nešto. Ako neko zaslužuje ljubav, treba imati tebe onakvog kakvog sam te ja imala. Tebe Harry. Ali onakvog kakav si bio pre. Samo... Nedostaješ mi. Želim se ponovo šćućuriti u tvoj topli zagrljaj. Nedostaju mi tvoje usne kojih se nikada nisam mogla zasititi. Nedostaje mi tvoj jutarnji glas, onako promukao, ali ipak nežan. Nedostaje mi onaj Harry koji je uvek bio tu i kad niko drugi nije. Ali njega više nema...

Zauvek tvoja.
Natalie.