Lazan Zivot

8.

                        BRIAN:

Izasao je doktor...dotrcao sam do njega.
"Doktore,kako je,mogu da udjem?"
"Mozete uci ali stanje joj nije dobro,trenutno je u komi ... ne znamo da li ce se probuditi"
Srce mi se slama,ne znam sta da radim u ovakvoj situaciji.Nikada nisam ni bio.
Prisao sam krevetu ,dovukao stolicu i seo.Uhvatio sam je za ruku.
"Znam da me cujes,probudi se,trebas mi,ja ne mogu bez tvog smeha svaki dan,trebaju mi tvoje oci da ih gledam,samo je to dovoljno....svaki dan cu dolaziti ovde pricacu ti svasta ,sad moram ici ali sutra se vracam....volim te"
Poljubio sam je u obraz i izasao.Zaobisao sam Breda i izasao iz bolnice.Otisao sam kuci.
Kada sam usao unutra mama i tata su bili u dnevnoj.
Probao sam da ih izbegnem ali moje smrkanje od plakanja se previse culo.
"Brian,sta se desilo....sto places,i gde je Kim??????"
Malo je glasnije to rekla.
"Kim je u bolnici,imala je sabracajku,hteo sam da vam javim ali nisam imao snage"
Mami je skliznula suza.A ja sam otisao gore .Usao u njenu sobu i legao na njen krevet.Mirisao sam njen jastuk.Kako lepo mirise.Cim pomislim na to da mozda nece preziveti😢

Ta cinjenica me ubija.Skluocao sam se u cosak i tugovao dok nisam zaspao.
Sutradan sam se spremio za skolu.Kada sam se pogledao u ogledalo😳oci su mi bile crvene kao

Krenuo sam ,u skoli su me svi cudno gledali.Ni sakim nisam pricao,upao sam u depru.
Cak me profesor poslao kod direktora jer ne slusam.
Ovaj se derao na mene.Sto sam ja ignorisao...posle skole sam otisao kod nje pricao sam joj kako sam u depri ,kako me niko ne svaca kako svi vicu na mene.

I tako prolazili su dani,nedelje, meseci ali nista ... stanje joj se ne menja.Proslo je 6 meseci od saobracajne.Nisam vise toliko depresivan ali gubim nadu.