Trenutno smo na raspustu drugi dan,a inace nam traje 1 mesec,tako da imam mesec dana slobode,haha.
Sedim kuci i gledam tv. Ima neka dosadna spanska serija,samo se svadjaju i prepiru i ne znaju sta ce sa zivotom.
Svadja? To me je podsetilo na Nialla..tako mi nedostaje,nedostaje mi njegov smeh,njegov neodoljivi plavi pogled.
Da odem i oprostim mu ono? Glupi ponos mi govori da ne idem,ali srce tako zeli da odem i oprostim mu.
Ne znam sta da radim! Ovaj put cu da poslusam srce,dosta mi je bilo mog glupog ponosa zbog kojeg samo patim.
Nisam ga videla mozda 10 dana,da li ce on da prica sa mnom? Mislim nakon onog sto sam ga izbacila i sto sam se razdrala na njega? Cisto sumnjam.
Ali oticicu,pa sta bude nek bude.
Obula sam svohe bele starkice i krenula kod njega.
Nasla sam se ispred velikih belih vrata na kojima je plocica sa prezimenom 'Horan'.
Neka jeza me je prosla celim telom kada sam stavila prst na zvono,ali jos nisam pozvonila.
Kada sam konacno pozvonila i ispred mene se pojavio plavokosi decko sa plavim sada vec krvavim ocima. Jel on to plakao?
'Hej Ash.'-rekao je i podigao ruku u znak pozdrava.
'Ovaj..Ashley..izvini.'-rekao je. Uf bree,sigurno sam ga povredila onom recenicom *'tako me zovu samo osobe koje mi znace.'* stvarno sam ispala bezobrazna.
'Uredu je Niall,slobodno me zovi Ash. Ovaj..jel mogu da udjem?'-pitala sam ga sa smeskom na licu.
'Naravno,udji.'-rekao mi je i dao prostora da udjem.
'Niall..ja..dosla sam da razgovaramo. Jesi li ti dobro.'-upitala sam ga,i mogla se cuti moja zabrinutost u mom glasu.
'Dobro sam,a o cemu bi da razgovaramo?'-upitao me je.
'Pa..znas o onom dogadjaju,kod mene.'-rekla samu zamuckujuci.
'Pa dobro,izvoli.'-rekao je hladno. Zasto je hladan? Hocu da se smeje i da bude veseo.
'Niall,meni..je..meni je zao. Zao mi je sto sam te izbacila iz kuce,zao mi je sto sam se razdrala na tebe,stvarno mi je zao. Niall...izvini,molim te izvini.'-rekla sam mu i jedna suza mi je skliznula niz lice.
Niall je to primetio i odmah je izbrisao.
Iskreno malo sam se zacudila njegovom reakcijom.
'Ash..prihvatam tvoje izvinjenje.'-rekao je sa smeskom.
Aah,kako mi je nedostajao ovaj njegov osmeh,iskren i iz duse.
'Stvarno?'-upitala sam ga. Tada mi je jos jedna suza skliznula niz lice.
I Niall me je u tom trenutku zagrlio najjace sto je mogao. Ja sam mu uzvratila zagrljaj zaranjajuci glavu u njegov vrat,stiskajuci mu i guzvajuci majcu svojim prstima.
'Naravno da ti oprastam Ash.'-rekao je to u mojoj kosi. I sva sam se najezila osecajuci njegov topli dah na svom vratu.
Neopisiv osecaj.
'Hvala ti Naill,i jos jednom izvini.'-sapnula sam mu u vrat.
'Nemoj mi se vise izvinjavati,haha.'-rekao je to i oboje smo se nasmejali iako smo jos uvek bili zagrljeni. Nisam htela nikad da se odvojim od njega i nisam htela izaci iz njegovog toplog zagrljaja.
'Volim te Ash.'-sapnuo mi je.
Jel on..to upravo rekao...da me voli?
Jel on to stvarno misli?
