Poceo je polako da mi se priblizava, a ja sam se kretala u nazad dok nisam udarila o zid skole.
Niall je dosao do mene, a ja sam se odjednom ukocila.
Plasim se. Previse se plasim da mi nesto ne uradi.
Harry mi je rekao da Niall nikada nije digao ruku na zenu.
Pa nadam se da nece ni na mene.
'N..Niall..'-rekla sam veoma uplaseno.
Usput i zamuckujuci.
'Ash..zao mi je sto si ovo videla..i..'-nisam mu dala da dovrsi recenicu.
Stavila sam ruke na njegova prsa i pokusala da ga odgurnem od sebe.
Da..prava rec..POKUSALA.
On me je uhvatio oko struka i hteo uvuci u svoj zagrljaj, ali ja sam odbila to i izmakla se od njega.
'Niall,ja sam mislila da si se ti stvarno promenio. Ali sada kada sam videla ovo...vise ti ne verujem! Mislila sam da ti oprostim zbog onog poljubca sa onom plavusom danas..ali posle ovog sada?
Ne zelim vise da te vidim!
Jesi li me cuo? Ne zelim da te vidim uopste! '-rezdrala sam se na njega iako ne znam odakle mi snaga da se toliko derem na njega.
Negde u dubini sebe sam isecala strah kako ce on reagovati posle ovog sto sam mu rekla.
'Ash..zao mi je stvarno..i hocu samo jednu uslugu od tebe..samo jednu..malu..'-pricao je to sve tise i tise.
'Uslugu..posle svega ovoga? Nema sanse.'-rekla sam to tise nego malopre ali opet sam se na neki nacin drala.
'Ali...veruj mi..pisle toga me neces vise nikada videti.'-rekao je.
Nikada. Nikada. Nikada.
Ta rec mi je odzvanjala u glavi po 1oo puta.
NE! Ne zelim da ga ne vidim vise!
To ce me ubiti.
Nesigurno sam klimnula glavom,ne shvacajuci sta sam upravo uradila.
Niall je odjednom obmotao ruke oko mojih ledja i cvrsto me zagrlio.
To je njegov uslov?
Da me zagrli? Pa mogla bih da stojim ovako zauvek.
Niall se izmakao iz zagrljaja i prodorno me pogledao svom plavim bisernim ocima.
'Volim te Ash..nikada necu prestati da te volim. Zapamti to! I ti ces uvek biti moja,bez obzira na to sto vise nikada neces da me vidis.'-rekao je i otrcao od mene.
Suze su odjednom pocele da klize niz moje lice kao da nisam plakala 1oo godinaa.
Ne mogu da mu oprostm za ovo sto je uradio. Moj glupi ponos mi to kaze.
A moje srce? Srce mi kaze da odem kod njega..zagrlim ga,poljubim,i opet osetim te mekane usne na mojim.
A sta ja radim? Stojim ukoceno ovde i pustam suzama da kvase moje lice.
Kada sam malo dosla sebi,shvatila sam da Liam tamo stoji i verovatno ceka da mu neko pomogne.
Otrcala sam do njega i cucnula.
Njegovo lice je bilo u modricama,a iz jednog ugla usnice mu je tekla krv.
'Jesi li dobro?'-uspaniceno sam ga upitala.
'Dobro sam,ne brini.'-rekao je i pokusao se dignuti, ali se odjednom uhvatio za stomak i jauknuo.
'Vidis..nisi dobro.'-rekla sam mu i prekrstila ruke.
