Moj zivot moja prica!
Posle svih uspona i padova,moras ostati dostojan sebe moras izaci iz svega kao pobjednik,moras da nosis krunu.Bili su to najljepsi skolski dani,bila sam 8.razred bile su to lude godine.Bili smo svi kao jedno.Moje drugarice Jana,Vanja,Miljana I Jana jedno vece smo odlucile da pobjegnemo od kuce .Nas drug je ukrao auto od svojih roditelja odlucile smo da ludujemo tu nos ne sluteci i ne gledakuci posledice..Uzivale smo u zivotu ..Odlucile smo kad nasi roditelji zaspu da tad odemo iz kuce uzbudljivo je bilo cekanje...Bila je to jedna kisna noc,vjetar je duvao jako nebo je bilo tmurno kao da se neka oluja spremala..Kad su roditelji zaspali,drug je dosao po nas i mi smo sjele sa njim u auto,bilo je jako uzbudljivo muzika je bila preglasna, sve je bilo onako kako treba.Ludovali smo,kad smo osjetile veliku brzinu bilo je to uzbudljivo kad sam vidjela da moj drug gubi kontrolu nad voznjoj uspanicila sam se vec je bilo kasno cule su se samo skripe guma i otkazivanje kocnica i vristanje..Dalje se ne sjecam...Probudila sam se u bolnici tek 10.dan.Otvorila sam oci bila sam sva slomljena molila sam boga da su svi dobro.Jako su me boljele noge trazila sam ogledalo,kad su mi dali vidjela sam da je sve na mome licu zamotano...Zaboljelo me to jako...Posla sam da ustanem sa kreveta i kad sam stala samo sam se srusila tad sam shvatila da nemam noge da ih ne osjecam i da imam jake bolove....Zivot mi se bio zavrsio.Bila sam nekad sportista Trenirala sam Skijanje bioo je to zivot i ljubav prema tom sportu...Na vratima sam ugledala svoje prijateljice bile su okej al su sve plakale kad su mi prisle drzale su me za ruku i rekle su da moram biti jaka i da ce sve proci i jecale su od placa...Rekle su da moram idrzati taj period koji jee tezak.. Zivot mi se stusio minut je bio ko godina...
