Ah vratila sam se starim navikama ponovo sam na vrhu uspjela sam. Reprezentivac sam BH ispunila sam normu za Male ige ljetne u tcanju koje ce biti organizovana 16.jula.. Svaki dan sam davalala sve od sebe kako bo dradila trenig sto boljee drustvo sam malo zapostavila al oni se ne ljute svi su bili uz mene. KAD je dosao da taj dan da podjem na Zlatibor bila sam uzbudjena al sam bila jako srecna sto idem da prestavljam svoju zemlju u najboljem svjetu. STIGLI smo tamo imala sam prelijep apartman u kojem sam bila smjestena... Odmorila sam se i sisla na veceru... Moj trener i ostala ekipa su otisl u krad al ja sam bila umorna te sam odmah otisla da spavam.. JUTRO... svi negdje zure trce svi se spremaju.. Ustaje tusiram se i potom izlazim iz sobe trener me vec ceka nasmijan je i ponosan na mene sto sam ipak uspjela doci ovdje... ZAGRIJALA sam se start se priblizava... Trka krece... Kad sam krenula da tcim na rolkama sve je bilo tako sasvrseno i super svi su me bodrili i navijali trener je trcao za mnom i govorio da imam odlicno vrijeme al kasno ne moze sve da bude tako idealno... Kad sam pocela da se spustam niz brdo bila je tolika brzina da nisam mogla da stanem moj tocak je otpao... Pala sam i nicega se ne sjecam. Kazu da je bilo strasno.... Probudila sam se u sobi svi su bili oko mene nisam mogla da dodjem do vazduha od njih svi su mi postavili ista pitanja kako se osjecam no ja nisam osjecala bol nikavu. KAD sam pokusala da ustanem moje koljeno bilo je uzasno bilo je mnogo krvi okolo pocela sam da se derem i da vristim trener me uhvatio za ruku i rekao da ce sve biti dobro... Zeljela sam da svi izadju iz sobe... Izasli su al odmah je usao doktor bio je to kulturan i obrazovan covijek rekao mi je da ce me boljeti jako pitala sam a sta ce da boli rekao mi je da sam pokidala lifamente i da mi je koljeno iskocilo.. Samo se cuo jak vrisak.... Ujutru su me budili bolovi toliko strasni da ni neprijatelju ne bi takvo nesto pozeljelaa. Trener je dosao i sjeo pored mene i vidjela sam tu jednu suzu koja je pala na moju ruku rekao mi je znam da te boli al procice krivio je sebe vidjela sam da mu je tesko rekla sam mu da me ne boli ..Rekao mi je da zasluzujem znati istinu. Zacudjeno sam pitala a kakvu istinu? Tvoji tockovi na rolkama su bili otpusteni to je neko uradio namjerno.. Nisam imala vise nikakav argument zanijemila sam nisam progovaralaa. Sutra se vracamo kuci mada mi ovdje ostala dok ne ozdravim i dok se ne oporavim... Krecem za Bosnu.. Bolovi su bili prisutni cjeli put jedva sam izdrzala kad sam stigla moji su bili ljuti jer nisam uspjela da pobjedim, niko me nije ni pitao da li me boli. A BOLJELELA JE DUSA JAKO... Sama sam morala da pravim da jedem i da se krecem pomocu staka... Kontorola.. Bila sam puna nade... Al moj doktor je rekao da vise nikad necu moci da skijam i da ce skijanje biti moj najvexi neprijatelj zivot bas i nije realan izgubila sam sve ljubav prema ovome a bila sam zaljubljena u ovo jakooo.. Svaki dan mi je bio patnja svaki dan sam se prisjecala svega svaki dan je bio odvratan. Oporavak je bio tezak.Trajao je skoro 8.mjeseci hodanjem sa stakama... Posle oporavka moje drugarice su me pozvale u grad oblacim se mnogo volim da se sminkam tako da je sminkanje najduze trajalo.. Krenule smo u setnju svratile smo u obliznju prodavnicu i tu sam se sudarila sa nekim momkom ma kakav sam baksuz sve namirnice su mu ispake drugarice su se glasno smijale a meni je bilo simpeticno pogledao me i nasmijao se... Utvatila sam mu osmijeh... Izasle smo one su me vec pocele da zazaju ah vec me nerviraju, sa tim.. Sjedile smo i pile kafu stigla je poruka od njega! Srce mi je lupalo bas! One su se smijale odgovorila sam na poruku i dopisivanje je bilo zavrseno. Kad san stigla kuci vidjela sam poruku pisalo je volim osmijeh ttvoj! Odgovorila samsigurno je greska? On? I da jeste greske se desavaju cesto! Svaki dan mi se javljao zvao i odlucila sam da izadjemo.. Bila sam uzbudjena.. Kad smo se sreli osjetila sam nesto cudno al ne nesto toliko pretjeranooo. Izkazak je bio lijep i lijepo smo pricali... Dolazim kuci. Poruka! Ne izlazis mi iz glave! Na to nista nisam odgovorila... Pa me nazvao i napao zasto ga kuliram bio je simpatican i drag bio je mali imao je djecije obraze imao je oci boje kestena i imao je malo stomaka..ahahaha... I tako svaki dan smo izlazili i druzili se ...Jedan dan saznajem da je ozenjem nisam vjerovala odmah sam nazvala drugarice i isoricala im one su rekle da oitam njega da mozda ima objasnjenje za to ja sam rekla da ga nema i da je kraj.. Lagao me a ja sam bila glupa i vjerovala mu... Obrisala sam broj poruke sve sto me posjecalo na njega. On nije odustajao moja pslednja poruka je bila budi covijek nisi me trebao lagati. Odgovor? Pogrijesio sam daj mi sansu. Ne nisam mu je dala svaki dan me zvao pisao al nisam marila za tooo.. Skoro 25dana oroslo od kako mu se nisam javila sjedim sa drugaricama na kafi i zvoni tel njegov broj po njihovom nagovoru se javljam! Mozemo li pricati zelim ti objasniti sve.Prekidam. poruka? On? Molim te! Odgovorila sam da dodje na nase mjesto prije je mene stigao kao da je samo cekao to da mu napisem. Nije puno govorio izvadio mi je papir razvid braka bila sam srecna a jednim djelom i tuzna sto sam unistila necini zivot rekao mi je da nisam kriva i da je tako moralo da bude... Iskreno i nisam puno zapitkivala zagrlila sam ga jakooo...
