Ne pričaj šta je bilo juče

2.Gospodin Payn

Klečim na ledenom podu u podrumu i plačem. Šta će biti sa mnom? Kako ću završiti? Šta hoće oni od mene?
Postavljala sam samoj sebi pitanja.

Čujem korake iza vrata. Neko dolazi. Ustanem i obrišem suze. Vrata se otvaraju. Ispred mene stoji visoki dečko sa smeđim očima i smeđom kosom. Imao je osmeh na licu.

Približio mi se, srce mi je lupalo velikom brzinom. Šetao se oko mene i posmatrao moje telo. Stao je, uhvatio me za rame. ,,Kako se zoveš?", upitao me je. ,,Carmen", progovorila sam jedva čujno. ,,Lepo ime, zgodna si.", rekao je nasmejavši se zlobno. Sagnula sam glavu i gledala u pod. ,,Pođi sa mnom",rekao je i krenuo ka izlazu. Sledila sam ga.

Ubrzo smo došli do velikog hodnika na kojem su bile stepenice. Počeo je da se penje uz njih, učinila sam isto. Stao je do nekih vrata ,,Ovo je od sada tvoja soba. Idi se obuci, u ormaru imaš sve što ti je potrebno. Kad se obučeš siđi u dnevnu sobu da porazgovaramo.", rekao je i sišao niz stepenice.

Ušla sam u sobu. Zidovi su bež boje, krevet koji je stajao do prozora je bio beo, sa desne strane je stajao ormar bež boje. Prišla sam ormaru i otvorila ga. U njemu su bile lepo poslagane stvari, par majica, helanki, trenerke, veš i tri crne haljine. Uzela sam jednu belu majicu i crne helanke, obukla se.

Do ormara su bila vrata, predpostavljam od kupatila. Otvorila sam ih i ušla u kupatilo. Pločice su bile crne boje, a zidovi su bili bele boje. Sa desne strane je bio lavabo, iznad njega ogledalo, prišla sam i pogledala se, bila sam sva čupava i neuredna. Iz jedne fioke kod lavaboa sam našla češalj i gumice za kosu. Počešljala sam se i vezala kosu u neurednu punđu. Izašla iz kupatila i iz sobe.

Silazim niz stepenice i razgledam. Zidovi su svuda bež i krem, laminat je taman. Siđem i vidim velika, otvorena, limena vrata prođem tuda i nađem se u dnevnoj sobi. ,,Sad možemo početi sa razgovorom. Stani ispred mene.", rekao je sedeći na fotelji.

Priđem i spustim pogled na njega. ,,Ovako, zvaćeš me gospodin Payn. Slušaćeš me sve, radićeš šta ti kažem. Ne u smislu da ćeš morati da čistiš ili kuvaš, imam kućnu pomoćnicu koja će nam kuvati, prati i čistiti.", rekao je na šta sam klimnula glavom i pogledala u pod. ,,Uz to, ako pokušaš da pobegneš bićeš kažnjena.", rekao je na šta sam upitala ,,Kako to mislite kažnjena?", nasmejao se ,,Saznaćeš ako pokušaš.
Takođe ako nekad povisiš ton na mene ili digneš ruku, opet ćeš biti kažnjena.", rekao je na šta sam klimnula glavom. ,,O da...ustajaćeš svaki dan rano. Moraš biti u 7 sati u dnevnoj sobi. I nikada ne smeš jesti sa mnom! A sad si slobodna.", otišla sam u svoju sobu i sela na krevet.

"Nikada ne smeš jesti sa mnom" odzvanjalo mi je u glavi. Kakve to veze ima? Biću kažnjena ako povisim glas na njega? Kako će me kažnjavati?.... Ispitivala sam samu sebe i razmišljala.

*******************
Sat vremena kasnije, gospodin Payn je ušao u moju sobu ,,Carmen večeras idem u jedan klub. Ići ćeš sa mnom!", rekao je. ,,Dobro.", rekla sam i spustila pogled. ,,Budi spremna u 21h!", izašao je iz sobe.

Pogledam na sat koji je stajao na noćnom stočiću do kreveta i otkucavalo je 19h, vreme je da počnem da se spremam. Odem do kupatila, istuširam se. Uđem u sobu, obučem veš i crnu usku haljinu malo iznad kolena.

Otvorim fioku od lavaboa i nađem dosta šminke za šta sam se malo začudila. Stavim malo pudera, senku, malo maskare i namažem sjaj na usne. Kosu prosušim fenom i počešljam je da mi pada niz leđa. Obujem crne štikle koje su bile u ormaru i odem u dnevni boravak.

Gospodin Payn je već bio tamo. Obukao je crne uske pantalone, sivi duks i crne patike.
,,Poranila si dvadeset minuta, možemo da krenemo polako", izašli smo iz kuće, ispred dvorišta je stajao crni Lamborgini. Pošla sam da sednem pozadi, ali mi je otvorio vrata da sednem napred.

Vozili smo se u tišini dok nismo stigli do jednog kluba. Muzika je glasno treštala. Podsetila me je na vreme kad sam izlazila sa Blejkom. Gde li je on sada?...
Ušli smo u klub i krenuli ka nekom separeu gde su bila tri dečka.