Ne pričaj šta je bilo juče

5. San

Bude me zraci sunca. Ovaj gad je i dalje na meni, spava. Izgubila sam nevinost sa ovom budalom. Počnem da plačem. Osećam ogroman bol mog tela. Ne mogu da se pomeram. Gospodin Payn se budi i vidi me uplakanu. Brzo obrišem suze. ,,Zašto plačeš? Šta se desilo? Zašto si gola u mojoj sobi?" zbunjeno me je ispitivao. ,,Silovali ste me" razderem se na njega sa suzama. Počnem plakati. ,,Čekaj, napio sam se, toga se sećam. Ali ne da sam te silovao." zbunjeno je govorio. ,,Silovali ste me, skinuli nevinost. Zašto bih plakala gola ovde dok me gušite zagrljajem? Šta sam ja Bogu skrivila da moram biti ovde?" uplakano govorim. Posramljeno se on skloni od mene. ,,Izvini... Nisam znao da se nisam kosntrolisao... Napio sam se previše...Ja..." isprekidano je rekao na šta sam ga zaustavila ,,Hoćete reći da vam je žao? Epa kasno je za to. Probala sam da vas zaustavim ali ste jači i veći od mene. Sve me jebeno boli." kažem plačući. ,,Ja... Izvini... Ne znam kako da se iskupim..." rekao je videvši se da mu je krivo. ,,Dzabe izvinjenje, to neće vratiti moju nevinost i sve što sam izgubila." kaźem plačući sve glasnije i jače. Osećam ogroman bol. Sve me boli. Svaka kost. ,,Probaću da se iskupim.." je sve što je rekao posle čeda je uzeo običnu crnu majicu i sivu trenerku iz ormara i ušao u kupatilo.

Uplakana ležim na krevetu. On izlazi iz kupatila. ,,Idem do tvoje sobe da ti donesem nešto da obučeš." kaže gledajući u pod i izlazi iz sobe.
Vraća se sa plavom majicom, crnim helankama i vešom. ,,Uđi u moje kupatilo, istuširaj se i obuci." rekao je posramljeno davajući mi odeću. Uzmem odeću i krenem da ustanem, na šta osetim ogroman bol moga tela. Ne mogu da se pomeram. Vrisnem malo i vratim se na krevet. On se cimne ,,Pomoći ću ti." podigao me je sa kreveta i odneo do kupatila. Stavio u tuš kabinu i pustio toplu vodu. Pomogao mi je da se istuširam i obučem. Odneo me je u krevet. ,,Hvala" kažem slabašno gledajući u pod. ,,Idem da ti donesem nešto da pojedeš." kaže na šta klimnem glavom. On izađe iz sobe.

Vrati se nakon petnaest minuta. ,,Evo izvoli" kaže i pruži mi tacnu na kojoj je bila hrana.
Uzmem tacnu i jedem. Završim sa jelom, on uzme tacnu i vrati u kuhinju.

Vrati se u sobu"Odmori se. Ako ti nešto treba Klara će ti doneti. Samo je pozovi." kaže pružajući mi neko zvonce. Ja klimnem glavom. "Ja sad moram da idem obaviti neka posla. Vratiću se kasno." kaže, poljubi me u čelo i izađe iz sobe.

Legnem, okrenem se na bok i zaspim.
Probudim se i pogledam u sat na zidu koji otkucava 3 sata popodne. Osetim jaku glavobolju. Uzmem zvonce. Zazvonim nakon čega čujem ženski glas ,,Stižem". U sobu je ušla krupnija žena srednjih godina, smeđe kose do ramena. ,,Zvali ste. Šta vam treba?", pristojno je upitala. ,,Možete li mi doneti neke tablete za glavu? I nemojte mi persirati molim vas", ,,Naravno da mogu", zahvalim se, ona izađe iz sobe, vrati se nakon pet minuta sa čašom vode i nekom tabletom. ,,Izvolite", ,,Ne morate mi persirati, hvala", uzmem tabletu i progutam je uz vodu. Zahvalim se još jednom. Posle čega je izašla iz sobe. Okrenem se na bok i gledam kroz prozor.

*****(Liam's P.O.V.)*****

Ulazim u svoja kola i vozim se ka firmi. Mislim da mi se Carmen sviđa. Prelepa je, ali ne znam šta da uradim da bi mi oprostila to što sam je silovao i ako se toga ni ne sećam. Izgleda da sam previše popio. Nadam se da neće ostati trudna. Nisam spreman da budem otac. Pogotovo ne sa njom. Ne znam kako bi ona to podnela.
*********
Čujem kucanje na vratima. ,,Napred!" ,,Gospodine Payn, vaš klijent Nikolas je došao.", rekla je Patricija kad je ušla. ,,Neka uđe".
Gledam u mnoštvo papira na stolu a onda pogledam u Nikolasa. Taj čovek me strašno nervira. ,,Koko mogu da vam pomognem?", ljubazno upitam. Ako sam drzak ništa neću postići. ,,Mogao bi da počneš tako što ćeš mi napraviti dokumenta za vilu u Austriji.", ,,Ja ne mogu da vam napravim dokumenta. Moraćete da odete na šalter broj tri na četvrtom spratu. Na meni je da vam napišem dozvolu.", ,,Uredu samo požurite, nemam ceo dan", kaže mrzovoljno. ,,Potpišite ovde i..ovde.", pružim mu papir koji je potpisao. ,,Jel to to?", upita ,,Da, to je to. Odnesite to na šalter broj tri i dalje će vam reći šta treba da uradite.",  ,,Uredu", kaže i izađe iz moje kancelatije.
**********
Konačno krećem kući. Preumoran sam.

Ulazim u svoju sobu i ugledam Carmen svu znojavu dok spava, ima košmar. Priđem joj i probudim je.

*****(Carmen's P.O.V)*****

Trčim sva znojava kroz neki hodnik. Oko mene su vrata od čvrstog metala. Švaka vrata su imala mali prozor na kojem su bile rešetke. Iz rešetaka vire ruke, krvave ruke. Čujem nečije dozivanje mog imena na kraju hodnika, ali ne vidim kraj hodniku. Oko mene je tama. Ljudi koji su bili iza vrata su zvali u pomoć. Ispred mene je silueta neke osobe. Približavam se toj osobi lagano. ,,Carmen", ta osoba me je dozivala. ,,Ko je tamo", ,,Carmen dođi", još miše me je dozivao. Iza mene se stvori gospodin Payn ,,Carmen ne idi!", rekao mi je. Zastala sam. Glasovi su se izmenjivali. Nisam znala šta da uradim.
_________
,,CARMEN!"
Gospodin Payn me je probudio. Nalazim se u njegovom naručju.
,,Sve je uredu, tu sam, to je bio samo loš san." rekao je grleći me čvrsto. Sva sam mokra od znoja.

*******(10 days letter)
Sedim na fotelji i ispijam toplu čokoladu. Gospodin Payn me gleda zabrinuto. On se trudi oko mene da mi bude bolje. Već par dana sam bolesna i imam košmare. Često sanjam Blejka.

,,Carmen..", prekine me u razmišljanju. ,,Mhmm", promrmljam. ,,Žao mi je zbog svega", kaže, a ja samo klimnem glavom.