When Kids Reach The Sky

Čarobno mesto

Dobro je kada si sam , a dobro je i kada imaš nekog. Nije dobro kad imaš nekog a sam si. U tom trenutku mislila sam da tu pripadam, sa tih petoro ljudi osećala sam se bliskije nego ikad. Kao da smo delili neku veoma bitnu tajnu.

U prvoj klupi sedela je Jenna Harrison,najlepsa,najpoželjnija,najpo-pularnija,najzodnija i najarogantija devojka u školi. Njena sjajna plava kosa plesala je u ritmu vetra. Slušala je glasnu muziku po meni veoma neukusnu muziku koju je naizgled htela da ceo svet čuje. Da osete njenu iznerviranost i pomisle kako je ovo poslednje mesto gde bi želela da bude.Što je verovatno i bilo istina. Jenna,poznata kao kapiten navijačica i bogata devojka pariskog porekla,predstavljala se veoma nadmedno u odnosu na ostale učenike. Bila je svesna svoje lepote i popularnosti i tako se i ponašala. Niko ne bi pomislio da bi neko kao ona mogao zaraditi kaznu profesora Johansona.

Preko puta nje sedela je Helena Walker koja je zamišljeno čitala neku meni nepoznatu knjigu. Sa svojom braon naizgled savrseno ravnom kosom,sićušnom gradjom,tamnim očima kafene boje činila je savršenu figuru tipične srednjoškolke vanzemaljske lepote. Majka joj je bila Grkinja i svoj izgled je nasledila od nje. Bila je šampionka u baletu vec tri godine za redom. Bila je okružena momcima ali ih je odbijala veoma hladnokrvno i nezainteresovano ponekad i veoma oštro.

Dečko koji nije prestajao iritantno da lupa olovkom od sto bio je Dimitri Nelson. U školi je bio poznat po tome da ima probleme sa kontrolom besa. Iako je izgledao veoma iritantno imao je prelepe zelene oci,kosu boje kestena i gradju koju bi svaki muškarac poželeo. Tipičan ,,loš momak".

Malo dalje od njega sedeo je Carter Davis, poznat kao ,,princ skole,,. Plave kose,sveže obrijane brade i morsko-plavih očiju sedeo je u tišini. Čovek bi pomislio da mu uopste ne smeta sto je tamo gde je. Kao kapiten lakros tima bio je vraški zgodan i naravno miljenik ženskog sveta.

U čošku učionice sedeo je Mike Smith,potpuni anonimus škole. Od svih ovde prisutnih on je bio najsličniji meni. Dobar drug,dobar djak iz prosečne američke porodice nije bio ništa drugačiji od ostale dece. Bio je sitno gradjen sa rasčupanom kosom tamno smedje boje,veoma mršav i toliko dobar da niko ne bi pomislio da može da zaradi kaznu.

I na kraju,ja Jenna Anderson devojka smedje kose,smedjih očiju,potpuno obična devojka koja pokušava da nadje samu sebe u izobilju druge dece ,pronadje svoje mesto...