Frost Queen and Frost King

Meet

Maria P. O. V.

"Hajde plsssss!.."-molile su me moje najbolje drugarice.
" Ne želim da idem na jebenu žurku"-odgovorila sam bahato.
"Zašto? " - upitala je Victoria.
"Da! Zašto?" - dosadjivala je Elizabeth.
"Zato što moram sutra da radim! "
" Pa zar i nedeljom ideš u kafić? "-ehh kada biste samo znale.
" Pa valjda. Zvali su me"-mrzim što moram da ih lažem. Pa ne mogu samo reći. "Hej Vic, hej Eli, ja ne radim u kafiću već kao tajni špijun koji mora da prati kriminalce i čuva kilave ljude koji ne znaju da se brinu sami o sebi"
"Ok M, ali na sledeću dolaziš sigurno"-naredila je Eli.
"Mhmmm ajde sada ćerke, moram da spavam. "-viknula sam guraju ih prema vratima.
" Ćao M"-rekle su u isto vreme.
"Bb"-zatvorila sam vrata.
"Maria? "-čula sam glas svog dragog bate.
" Molim Niall? "
" Jel bi mogli da dodju Liam i Harry? "-upitao me " uplašeno". A jadan. Boji se tvoje reakcije. Zašto bi se bojao? Pa svakog druga si mu izbacila iz kuće a neke i pretukla. Aaaaa tooooo.. UPS?
"Šta kažeš? "-pogledao me sa nadom u očima..
"Liama znam. On je Vicroriin dečko. Ali ko je taj Hanry?" - podigla sam obrvu.
"Nije Hanry već Harry. A i on je moj dobar drug iz škole "
" Okk ali ako nešto pokuša, leti napolje."
"Yessss. Hvala ti M."-zatrčao se i čvrsto me zagrlio. To je bilo isto kao kada bi detetu dao čokoladu.
"Ok ok Niall. Dodirofobija"-rekla sam iznervirano.
"Sorry sisssssssss"ovo s na kraju je izdužio.Došlo mi je da ga puknem.
"Kada dolaze? "baš u tom trenutku se začuje zvono na vratima.
" Baš sada. "-rekao je srećno.
" Idem u sobu. Ako ti nešto bude trebalo, ne zovi. Neću doći. "-drala sam se penjući se po stepenicama.
" Naravno"
Odlučila sam se istuširati.Uzela sam donji veš i otišla u kupaonu.
Uzela sam svoj šampon od kokosa i utrljala u svaki deo tela. Ubrzo sam izašla. Navukla sam donji veš i otišla u sobu. Zazvonio mi telefon. Javila sam se ne gledajući ko zove.
"Halo"
"Hej M. Jel si slobodna? "-upitao ne Alex sa druge strane slušalice.
" Ahammm. Nego jel ti sutra ideš? Imam novu misiju. Daju mi 4 nova idiota na čuvanje. "-puhnula sam razmišljajući šta da obučem.
" Ma pusti to. Moramo pričati. Nego mogu li da dodjem? "
" Naravno.. Nego došli su neki Niallovi drugovi"
"Eto me za 15 minuta"-reče te prekine.
Duboko uzdahnem i odem do ormara da vidim šta da obučem. Uzmem crveno-crnu kariranu košulju, crne iscepane farmerke na kolenima i bele čarapice.
Na brzinu se obučem i izadjem ispred. Ne želim da Alex čeka.
"I gde ti je sestra? "čula sam nepoznati glas iz dnevnog. Verovatno je onaj Harry.
" Otišla je gore nešto. A što te zanima"-Niall mu odgovorio te postavio pitanje.
Iskreno, zanima me zašto se taj Harry zanima za mene.
"Pa zato što.. "u tom trenutku se čulo je jebeno zvono na vratima. Sada si jebeno našao da jebeno pozvaniš na jebena vrata. To je baš dosta" jebeno " rečenici. Ajde ćuti malo.
Otvorila sam vrata i ugledala nasmejano Alexa.
"Hej" - rekao je i poljubio me u obraz.
"Hej"-rekla sam.
"Hajde u dnevni. Taman da upoznam tog Harryja "-povukla sam ga za ruku.
" Niall, Alex je došao. Nadam se da ne smetam jer iako smetam, boli me dupe."-promumljala sam sećajući na kauč.
"Ja sam Harry"-dečko kovrdzave kose i zelenih očiju mi pružio ruku. OMG kakav glas. Tako hrapav a tako nežan. Ok ovo nema smisla.
"Ja sam Maria"-rekla sam prihvatajući ruku.
"Vidi kako su se obukli! "-progovorio je Liam gledajući u nas.
Pogledala sam da zbunjeno i sklonila pogled na Harryja. Odmerila sam ga... Čekaj! A u tome je fora. Obukao se isto. Crveno-crna košulja i iste farmerke i čarape na tačkice. Ok ko ih još nosi. Ti imaš pidžamu na tačkice i cela soba ti je istačkana.
Javila se moja podvest.. Pa hejj.. Dugo te nije bilo. Pored sebe sam čula sladak smeh. Harry se tako slatko smeje. Jel sam ja to upravo pomislila da se on slatko smeje? Ma jok. Koji je meni kurac? U glupačo jedna. Dobro si shvatila. Čim sam ga čula kako se smeje, usne su mi se razvukle u smešak.
"M, ko je razlog tvog osmeha? "-Niall mi bacio jastučić na glavu.
" Ne smejem se Niall"
"Da li treba da ti donesem ogledalo? Nisi se odavno tako smešila."
"Baš si plavuša,pa zar mora postojati jeseni razlog za jebeni obični osmeh? "-podigla sam obrvu i značajno ga pogledala.
" Ovo nije običan osmeh"-rekao je sa osmehom.
"Nego kakav? "
" Zaljubljeni? "-ciknuo je veselo.
" Daj ne seri molim te! "-rekla sam iznervirano.
" Pa što? Harry je sladak, lep, pametan, dobar.. "-krenuo je da nabraja dok ga Harry nije prekinuo.
" Nisi valjda peder? "-pitao ga sumnjivo.
" NE" viknuo je Niall.
"Koliko imaš godina? "-upitao me Harry.
" 19. Mada još malo 20"-rekla sam ponosno.
"Kada to još malo.?"
"02.02."
"Stariji sam od tebe za jedan dann aaaaaaaaa"-izderao se...
"Ok koji je tebi? Na kojim si ti drogama? "-pitala sam ga sa podignutim obrvomm. Smirila si više sa jebeno obradom. Ok. Stvarno moram da prekinem da je dižem.
" Nisam na drogama. Nego svi moji prijatelji su stariji od mene pa sam happy jer je barem neki mladji od mene."
"Ti misliš da ćemo mi biti prijatelji? "
" Da! "
" Zašto si tako siguran? "
" Zato i da ne budemo "prijatelji", opet ćemo se vidjati jer ću dolaziti kod Nialla a ti si njegova sestra tako da ćeš biti tu i tako da ćemo tako pričati. "to je rekao tako brzo da sam ga jedva razumela.
" Ok M, kontam ja upoznavanje i sve to, ali šta sam ja ovde? Krompir? " čula sam poznati glas sa moje desne strane. Alex. Jebote.
" Alex ovo je Harry mada si čuo njegovo ime. Harry ovo je Alex, moj najbolji drug. Ovo je Liam " rekla sam pokazivajući na Liama" a ovo je Niall mada njega znaš! "
" Pa kako ga neću znati glupačo. Idemo zajedno u odeljenje još je i tvoj brat. "
Udarila sam ga u rame svom snagom.
" Zaslužio si. A za to glupačo ćemo raspraviti kasnije, nasamo"
"Nećeš ići nigde nasamo sa njim"-prodao se Niall. Ne razumem zašto nikada nije voleo Alexa.
"U tom slučaju " namestila sam ruke kao da hoću da ga udarim.
"Dosta. Ne želim da odgovaram kada se vas dvoje pobijete. Maria u svoju sobu a Alex napolje"-viknuo je Niall.
" Nećeš mi ti pričati šta ću da radim"
"Dok si pod mojim krovom, radićeš kako ti kažem. A ako ti se ne svidja, izvoli napolje pa na ulicu"
Osetila sam da su mi zasuzile oči. Ja plačem. Nemoguće. Moj brat, koji je bio uvek kada mi je trebao, bukvalno me tera iz kuće.
"Znaš šta, isti si kao otac. I on je oterao mamu. Idem. Nemoj me zvati više. Jer ja ti više nisam sestra niti si mi ti više brat"-prodrala sam se najače što sam mogla.
Mrzeo je kada ga neko upoređuje sa našim ocem. Bio je pijanica, oterao je mamu kada sam imala 12 i od tog dana me zlostavljao. Niall nije bio dovoljno jak da mu se suprostavi. Zato sam otišla da radim kao špijun. Da bih se znala odbraniti od drugih.
Kao da mu je nešto kvrcnulo u glavi, kada je skontao šta je rekao,počeo mi se ispričavati.
"Izvini Maria, bio sam ljut. Molim te izvini seko"-molio me.
"Ja ti više nisam sestra. Nadam se da si sada sretan. Evo imaš celu kuću za sebe. Evo. Budi tu. Ali kada ti bude trebalo nešto, nemoj me zvati. Neću biti tu. Kao svaki put kada si nešto zasrao. Sada se sam izvlači iz govna. Ne zanima me. "osetila sam kako je suza pokvasila moje lice.. Posle 4 godine plačem. Čudno. Ali posle onoga što mi se desilo, kao da su sve te suze presušile. Ali evo ih opet.
O trčala sam u sobu i zaključala se. Skliznula sam na vrata i počela da jecam.

PA zdravo. Ovo je moja prva priča ovde i nadam se da vam se svidja. Kome trebaju informacije kada ce biti nastavak ili tako nešto, neka mi se javi. Želim iskreno mišljenje... Hvala u svakom slučaju.