Bojan je sreo Minu na dočeku nove godine. Hrabrost da joj priđe dao mu je alkohol, koji je iz njega izvlačio nepristojne ponude upućene njoj. Mina ozbiljna devojka lako ga je oduvala svojim stavom i oštrim rečima od sebe, ni ne sluteći da ga tako sa...
" Nazemljiovojmnogesudušeočajne i u njimaživeadreseljubavne."
ŽeljkoSamardžić
<3 ☆*' ღ¯'*•.¸ ღ <3 *'ღ ¸.•*ღ '¯☆ <3
Petak 31. Decembar 2015/16. godine.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Noć se već uveliko spustila i obavila čitav grad Beograd. Dubok sneg do članka je prekrio sve pred sobom svojim plaštom od čistog belila. Svaka ulica i kuća u centru grada je obasjana šarenom rasvetom, svakakvim išaranim crtežima na svačijem prozoru odakle se u ponekoj kući može nazirati lepa, velika zelena jelka, koja je bogato ukrašena raznim ukrasima i pri tom davajući pravu čar zimske idile svojom lepotom.
Tom prelepom i vlažnom belilu najviše se uvek obraduju mali, slatki mališani, koji jedva čekaju da naprave sneška ispred svojih domova. A Bogami ni matori tu neostaju ravnodušni, već i oni potpuno podetinje i to ih čini radosnima. Vraća ih u bezbrižno detinjstvo.
Stariji ljudi, mala deca, mladići i devojke svi negde jure i žure šetajući tamo-vamo po ulicama prepunim snegom. Sve ih je zahvatila prava novogodišnja euforija i uzbuđenje. Neki su jurili da bi kupili nešto što su zaboravili, dok drugi su žurili na doček. A kako i ne bi bili, kada za samo nekoliko sati, kada se kazaljke poklope, otkucaće dvanaest sati i ući će u novu i bolju godinu.
Nadamo se bar da će tako biti?!
Sat samo otkucava tik- tak, tik-tak!
Jedan mlađić širokih ramena, građom kao da je od brega odvaljen, plave kose, očiju boje plavog okeana, u crnom zimskom kaputu kretao se ulicom, poput pravog frajera sa jednom rukom zavučenom u đžep od plavih farmerki, dok drugom iza sebe vuče veliki putnički kofer. I on takođe pokušava da se probije kroz gužvu u koju je naleteo. Pre samo dvadesetak minuta je sleteo na aerodrom "Nikola Tesla."
Žurnim i odlučnim koracima ide samo da se što pre skloni sa snega koji neprestano pada i šiba ga pravo u lice, da jedva gleda kuda ide. Do sada se sudario sa nekoliko njih, jer ih nije video. Sneg mu mokri plavu kosu i šara malene pahuljice po njemu, zalepivši se na njegov crni kaput.
Njegove oči boje plavog okeana su se caklile od sreće, jer upravo se vratio u svoj grad nakon dugih i mučnih šest meseci odsustva.
Neki lep, poznat i prijatan miris ga prati od kako je sleteo i izašao sa aerodroma i uvlači mu se u nos, pluća, dušu i telo, a to je miris kuće, zadovoljstva, sreće i ispunjenja.
Zastavši pored jedne cvećare, široko i srećno se nasmejao poput deteta. Odlučio je da uđe unutra i nešto kupi svojoj devojci, jer kod nje upravo ide. Ali naravno to joj neće biti jedini poklon koji joj je kupio.
