Queen Of Disaster | Isaac Lahey [ UREĐUJEM ]

01

I dok se kiša slivala niz prozore auta, Delaney je osećala neku nervozu u stomaku. 
Nije da ovo nije prošla ranije. Zapravo, ove godine se je toliko puta selila, da se nekih mesta i sama ne može setiti.
Samo, Beacon Hills je sam po sebi bio zanimljiv.
To je bio mali gradić u sred nedođije, okružen šumom.
Bilo je nečeg sablasnog tu.
Mogla je da nanjuši neku avanturu.
Kao da zna da će se nešto uzbudljivo desiti ovde.
A ona obožava avanture.

I po ko zna koji put ove godine, iz auta je iznosila jednu veliku kutiju na kojoj je velikim plavim slovima bilo ispisano njeno ime.
Za razliku od njenog brata, Jasona, Delaney je bila prilično organizivana. Kod nje se tačno znalo šta se gde nalazi, i uvek bi prva završila sa pakovanjem, ili raspakivanjem, jer nije patila od toga da ponese što više stvari.
Jason je, sa druge strane bio pravi aljkavac, bio je dve godine stariji, i ove godine puni sedamnaest. Bez obzira na to, nikako nije bio organizovan. Njegove stvari bile su u sto kutija, njegova lakros oprema je delom u kutijama u kolima, delom u kutijama koje će im sutra poslati tetka Jade.
Tetka Jade bila je od onih ludih rođaka, bila je uvek nasmejana, vesela, i naravno, još uvek nije pronašla ljubav svog života.
Ona kaže da će ljubav doći kada se najmanje nadamo.
I u pravu je, valjda.
Valjda se prave ljubavi dese, kada ih najmanje očekujemo.

Bilo kako bilo, Delaney je trebala krenuti u prvu godinu srednje škole.
Verovatno joj je najteže padala ideja da sklapa nova prijateljstva.
Pošto se u zadnje vreme dosta selila, Delaney prosto nije imala potrebu da sklapa neka prijateljstva. Znala je da će ih, kad-tad napustiti, i želela je da reši sebe tuge i bola.

Otac ju je ubeđivao da će ovdr biti drugačije, da je ovo mali grad, u kome će dugo ostati.
Zaboga, nije verovala u to.
Ovo je toliko mali grad, što bi ovom gradu trebao još jedan šerif?

Kutiju koju je nosila uz stepenice, konačno je spustila na beo krevet u levom uglu sobe, odmah pored vrata.
Bila je to fina soba, sivo-bele boje, sa puder roze nameštajem.

Osećaj nervoze u stomaku nikako da se umiri.
Kao da je neko u njen stomak zabijao sto pedeset iglica. Eto, toliko je bilo bolno.

,,Del, jesu li možda moje nove patike kod tebe negde? Ne znam u koju sam ih kutiju stavio? ''  Njen brat je bukvalno vrištao iz sobe pored.

,,Naravno da ne znaš. I ne, nisu kod mene. Možda će ih tetka Jade poslati sutra. ''

,,'kej''

Prevrnula je očima.
Naravno da Jason ne zna gde su mu patike.

Izvadila je par slika sa vrha kutije.
Na jednoj slici je bila ona, sa Jasonom u na njenom 14 rođendanu, koji su, verovali ili ne proveli vozeći se u kolima na putu do New Yorka, te su stali na obližnju pumpu, kako bi Delaney mogla oduvati svećicu.
Možda vam ne izgleda tako, ali Delaney je zaista volela Jasona. On je bio jedina osoba koja je uvek tu. Iako je bio neka verzija kretena, drago joj je što ima njega za brata. Da, osećala se malo čudno u društvu njenog brata, koji jednostavno izdominira gde god se pojavi, ali on se uvek trudio da joj bude dobro. On je bio kreten, ali bio joi ie i brat. A brata ne možeš da biraš. Možeš samo da ga voliš više od sebe.
Na drugoj slici bio je njen otac, sa njenom majkom.Majka joj je umrla još dok je Delaney bila jako mala. Iako se jedva seća majke, volela ju je. Niko ne može zameniti tu majčinsku ljubav.

——— par sati kasnije (izvinite zbog ovoga)

Nakon što se raspakovala, Delaney je zaspala. Bila je iscrpljena, nije spavala bar 20 sati, i oči su joj se zatvarale.
Znala je da će sutra morati u školu, i to joj ni malo nije bio neki razlog za slavlje.
Što se škole tiče, Del je bila dobar đak. Onoliko koliko možeš biti dobar kada se seliš svakih mesec dana.. Ali nikada nije volela školu. Mrzela je sve, ali bukvalno sve nastavnike. Oni jednostavno nisu shvatali koliko je teško seliti se svaki mesec, i koliko je teško skoncentrisati se na domaći i na učenje, kada ti je kuća u haosu jer si se upravo uselio.
Svakog jebenog meseca suočivala se da istim problemom.
Sa nastavnicima koji ništa od toga nisu razumeli.

Sledećeg jutra, prosto je žalila život.
Morala je u školu. Verovatno će morati da prolazi opet kroz 'nova devojka' fazu.
Znala je napamet kako to ide.
Predstaviće se na prvom času, dodeliće joj nekog kretena da joj pokaže školu, koji će joj se usput nabacivati. I da, sedeće za ručkom sama, jer će kao i obično, pokušavati da izbegne sva ta sklapanja prijateljstva...

,, Del, treba ti vožnja? '' Jason je ušao u njenu sobu.
,, Ne, pešaka ću. Vidi kako divno pada kiša. '' Trudila se da zvuči što više sarkastično.
,,Nema potrebe za sarkazmom seko, čekam te ispred za 10? ''
,,Samo da zgrabim par svesaka, i silazim. ''

Nakon što je zgrabila par svesaka i hemijsku, sišla je dole, gde ju je u džipu čekao Jason.
Potajno se nadala da će im nestati goriva na pola puta, ili da će im pući guma. Možda im otpasti točak. Molila se Bogu da će se desiti nešto, kako bi izbegla prvi dan škole.

,,Del, ulazi, već kasnimo. ''